Чувајте се! Уста пуна земље Бранимира Шћепановића ће вас подсетити како човек уистину није далеко одмакао мада све убрзаније напредује
Вечерње новости 15.12.2020 | Горан Петровић
Господе, колико смо напредовали! - почетак је реченице коју исписујем на тастатури и која се готово тренутно појављује на танком екрану мог компјутера. Задовољно трљам дланове, увек сам изнова очаран технологијом. А само пре неколико векова књиге смо преписивали руком, златом смо плаћали листове пергамента и чкиљили уз слабашан пламен свеће.
Баш смо напредовали! - размишљам, јер ћу на крају овог текста покренути програм за исправљање грешака, допустићу да компјутер уместо мене отклони пропусте настале приликом куцања, и све ћу то електронском поштом, у делићу секунде, послати издавачу чак у Мексико, као предговор за књигу "Уста пуна земље" Бранимира Шћепановића. Не морам чак ни да изађем до зграде поште у суседној улици. А само пре једног века писмо би путовало бродом неколико седмица, а пре само
