Међународни дан миграната: Ко су мигранти, а ко избеглице у Србији и шта им је донела 2020.

Када чујемо реч „мигрант&qуот;, ретко када помислимо на сезонске раднике из Србије који раде у иностранству или странце који се из Европе или Америке досељавају у Србију.

Чешће мислимо на оне који са ранцем на леђима прелазе хиљаде километара у опасним условима.

Међународни дан миграната, 18. децембар, хиљаде њих у Србији дочекују у двоструком ризику - од пандемије корона вируса и од растуће мржње и насиља на улицама, саопштила је организација Инфо парк.

Вероватно нису ни свесни постојања овог датума и већином желе да наставе кретање у правцу неке од држава Европске уније, каже Марко Штамбук из Београдског центра за људска права.

Година 2020. је била немилосрдна за цео свет, а мигрантима у Србији и другим земљама донела је више проблема - од забране кретања за време ванредног стања, ширења лажних вести на друштвеним мрежама, насиља на границама, застрашивања и прогона, до подизања ограде на граници са Северном Македонијом.

• Мигранти у Србији у раљама епидемије короне, претњи и лажних вести
• Да ли је забрањено кретање избеглицама и мигрантима у Србији
• Митови и заблуде о мигрантима у Србији

Ко су мигранти, а ко избеглице?

Избеглица је појединац за ког су надлежни утврдили да му у држави порекла прети опасност од прогона и због тога му доделили специјалну заштиту - зајамчену пре свега Женевском конвенцијом о избеглицама из 1951.

Избеглице прелазе границе у потрази за безбедношћу и не могу да се врате кућама јер би им тамо животи били у опасности.

„Ускратити уточиште људима којима је оно потребно може имати трагичне последице&qуот;, каже за ББЦ на српском Мирјана Миленковски из Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација (УНХЦР).

Међутим, у међународном праву не постоји универзално прихваћена дефиниција мигранта.

„Термин 'мигрант' у најширем смислу подразумева особе које су у покрету&qуот;, објашњава Марко Штамбук из Београдског центра за људска права. Ова организација пружа правну помоћ тражиоцима азила и избеглицама у Србији.

Мигранти могу бежати од сиромаштва, елементарних непогода проузрокованих климатским променама, ратова, прогона, али то су и људи који се селе ради образовања, запослења и других разлога.

За разлику од речи избеглица, у Србији и шире реч мигрант неретко има негативну конотацију због могућих разлога из којих напуштају земљу.

Међутим, „може се рећи да је свака избеглица најпре била мигрант, јер је била принуђена да се креће и тако побегне или склони од прогона&qуот;, објашњава Штамбук.

Мигранти могу кренути на пут из жеље да избегну кршење њихових људских права, угрожавање живота или физичког интегритета, као и да би побегли од немира у њиховим земљама.

Али постоје и друге категорије миграната - апатриди, жртве кријумчарења људи, деца без пратње и азиланти којима није позитивно решен захтев за азил, а који такође траже заштиту по међународном праву.

„Оно што УНХЦР посебно брине је пораст броја новопридошле деце без пратње, јер су они једна од најугроженијих група у мешовитим миграцијама.

„У Србији их тренутно борави око 400&qуот;, каже за Мирјана Миленковски из УНХЦР.

---

Мигранти и избеглице у бројкама

Свет

• У свету тренутно има 79,5 милиона присилно расељених особа (избеглица, интерно расељених, тразилаца азила, апатрида) - то је један одсто целокупног човечанства;
• Од тога је 26,4 милиона избеглица;
• Из само пет земаља потиче 67 одсто свих избеглица: Сирије, Венецуеле, Авганистана, Јужног Судана и Мијанмара;
• Земља која је примила највећи број избеглица је Турска (3,6 милиона) а следе Колумбија (1,8 милиона), Пакистан (1,4 милиона), Уганда (1,4 милиона) и Немачка (1,1 милион).

Србија

• У 19 прихватних и центара за азил борави 6.015 миграната, према подацима од 18. децембра;
• Од тога је 660 деце;
• Око половина миграната и избеглица у Србији долази из Авганистана, Пакистана, Сирије и Бангладеша
• Ван центара и кампова борави више од 1.000 људи;
• Странаца који су изразили намеру да затраже азил у Србији је током 2020. било 984;
• Од почетка године па до краја новембра 119 особа поднело је захтев за азил;
• Међународну заштиту добило је 28 особа (16 избеглички статус, а 12 супсидијарну заштиту);
• Од 2008. када је Србија усвојила први Закон о азилу па до краја новембра 2020, међународну заштиту у Србији добило је 193 људи
• Већина избеглица и миграната наставља да види Србију као земљу транзита, на шта указују подаци о броју поднетих захтева за азил, те одобрених заштита.

Извор: УНХЦР, Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, Канцеларија за азил

---

Тешка година за мигранте

Почетком године у Београду су се појавиле „Народне патроле&qуот;, када су припадници организације Нема предаје Косова и Метохије, у црном, са капуљачама на главама пресретали мање групе миграната у Београду.

Током ванредног стања у Србији, мигранти и избеглице су Одлуком владе били 24 часа дневно затворени у камповима и нису смели да их напусте.

Овакво ограничавање кретања се могло оценити као лишавање слободе, оценио је тада Београдски центар за људска права.

Последњег дана ванредног стања у Србији, члан покрета Левијатан Филип Радовановић је возећи аутомобил у пуној брзини кроз ограду упао у центар за мигранте у Обреновцу, преносећи цели инцидент преко видеа на Фејсбуку.

Хајка против мигранта на друштвеним мрежама продубила се је оснивањем Фејсбук групе Стоп насељавању миграната која од априла броји више од 300.000 чланова.

У овој групи, али и на другим страницама и друштвеним мрежама и даље се објављују лажне вести и дезинформације, позиви на насиље и прогон миграната и друге објаве.

„У Србији је ове године по први пут забележено психичко и физичко насиље над мигрантима у полицијском поступању, које је систематски спровођено од октобра у Београду&qуот;, тврде из Инфо парка.

Запослени ове организације кажу да су сведочили неовлашћеној примени силе полицајаца који су прекорачили границе полицијског поступања и физички злостављали избеглице и друге мигранте.

Додају да се не ради о изолованим инцидентима, јер су се у наредном периоду понављали.

Министарство унутрашњих послова није се оглашавало о овим конкретним наводима, али представници власти поричу да држава поступа непримерено према мигрантима.

• Како је мигрантска криза променила Европу
• Случај грађевинаца из Индије у Србији: Оптужбе за искоришћавање и неисплаћене зараде, послодавац негира

Инфо парк сматра да ови наводни преступи вуку корене из периода ванредног стања када је дошло до „снажне милитаризације управљања миграцијама&qуот;.

Министарство одбране је тада ангажовало снаге и оклопна возила око мигрантских центара, а касније и у општни Шид.

После ванредног стања, то министарство је покушало да спроведе јавну набавку прибављања жилет жице и другог материјала за ограђивање прихватних и центара за азил у Србији, од које се одустало.

У августу је отпочела изградња заштитне ограде на граници са Северном Македонијом, с циљем одвраћања избеглица, миграната и тражилаца азила од преласка границе.

„Србија је тим чином одлучила да на нехуман начин покуша да заустави улазак у земљу глобално најрањивијој и најугроженијој групи&qуот;, наводе из Инфо парка.

Током лета је у јавност доспео видео снимак на ком се види како припадници приватног обезбеђења у Центру за азил у Боговађи малтретирају и ударају тинејџере који без пратње путују из Авганистана ка западној Европи.

У претходном периоду путем друштвених мрежа „неистинама и предрасудама&qуот; су мобилисани људи како би „очистили&qуот; Србију од миграната у Београду, Суботици, Сомбору, Шиду, Пироту и другим градовима, наводе из Инфо парка.

---

Мигранти се суочавају са бројним опасностима на путу:

---

„Регуларни&qуот;, „ирегуларни&qуот; и„илегални&qуот; мигранти

Не постоји „илегални&qуот; мигрант - незаконит може бити само поступак или чин, али не и човек, према Уједињеним нацијама.

У употреби су појмови „регуларни&qуот; и „ирегуларни&qуот; мигранти, објашњава Никола Попов из Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС). УН користе и израз „мигранти без докумената&qуот;.

„Ирегуларним мигрантима се сматрају они страни држављани који су незаконитим путем ушли у Србију и/или у њој незаконито бораве&qуот;, каже Попов за ББЦ.

То су странци који немају регулисан статус у складу са Законом о странцима или Законом о азилу и привременој заштити.

„'Ирегуларни мигрант' може бити сваки странац - држављанин Сирије, Авганистана, Пакистана, Бангладеша, Гане али и Румуније, Француске, Русије, Немачке&qуот;, објашњава Марко Штамбук из Београдског центра.

Иако се у мешовитим миграцијама најчешће ради о људима из Азије, међу мигрантима са нерешеним статусом су и држављани суседних земаља на сезонским пословима у Србији.

Регуларни мигранти су они странци који су, иако су можда незаконито ушли у земљу, регулисали правни статус у Србији изражавањем намере да затраже азил, објашњавају из КИРС-а.

Тада од овлашћеног полицијског службеника добијају Потврду о регистрацији странца који је изразио намеру да поднесе захтев за азил.

• Деца која не могу да буду деца - мигранти и избеглице који путују сами
• Девојчица која се смејала бомбама, успела да напусти Сирију

---

Мигранти у раљама корона вируса

Криза изазвана пандемијом Ковида-19 продубила је постојеће неједнакости и рањивости, наводи организација Инфо парк, која више од пет година ради на терену са мигрантима.

„Уместо наде, мигранти у Србији имају само страх за здравље у ситуацији преоптерећеног здравственог система и компромитованог приступа здравственој заштити, без довољне заштитне опреме и услова за спровођење превентивних мера, што се посебно односи на оне ван система&qуот;, каже Гордан Пауновић, директор Инфо Парка.

„Невелики број миграната&qуот; имао је Ковид-19, а према сазнањима Инфо парка међу њима нема преминулих.

„Већина позитивних лечена је стављањем у изолацију, а не приступом здравственом систему Србије&qуот;, наводе.

Комесаријат за избеглице и миграције саопштио је да „ова инфекција до сада није значајније ушла у прихватне и центре за азил&qуот;.

Док цео свет нестрпљиво ишчекује вакцинацију у нади да ће она коначно зауставити пандемију, мигранти су лишени наде да ће вакцинација укључити и њих, истичу из Инфо парка.

Већина миграната долази управо из земаља које неће моћи да приуште вакцину до 2024, што указује на глобалне неравноправности и економску ситуацију у тим земљама.

• Мигранти нуде помоћ Србији и шију маске: „Уз вас смо у борби против короне”
• Европски суд правде кажњава Мађарску због притварања миграната

Какве обавезе Србија има према мигрантима?

„Без обзира на то што људи нерегуларно прелазе границе, државе имају јасне обавезе према њима, а оне прозилазе из закона ЕУ и међународних закона о људским правима&qуот;, за ББЦ каже Масимо Морети, директор за истраживања у европској канцеларији Амнести интернешнала.

Једна од њих је да свака особа има право да затражи азил и да се према њеном случају мора појединачно поступати.

Људима који су у Србији изразили намеру да траже азил по закону су обезбеђени смештај, исхрана, одећа и обућа, бесплатна лекарска заштита, правна помоћ, информисање и доступност образовању.

„Став Србије је да све мигранте подржи да се укључе у систем и да регулишу статус, те је и ирегулраним мигрантима пружена прилика да бораве у центрима&qуот;, кажу из Комесаријата.

Овим се бави и Радна група за примену активности које предвиђа национална Стратегија за супротстављање ирегуларним миграцијама.

Сваки мигрант, без обзира на статус, ужива минимум људских права - право на живот, забрану мучења, забрану ропства, забрану дискриминације и друга, додаје Марко Штамбук.

Док Комесаријат наводи да Србија има „један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама&qуот;, Штамбук сматра да има недостатака у примени домаћих и међународних прописа који се односе на тражиоце азила и избеглице.

„Оно што УНХЦР посебно брине је пораст броја новопридошле деце без пратње, јер су они једна од најугроженијих група у мешовитим миграцијама. У Србији их тренутно борави око 400&qуот;, истиче Миленковски.

Најважнија документа која гарантују заштиту мигрантима у Србији су Универзална декларација о људским правима, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Европска конвенција о људским правима, Конвенција о правима детета и Устав Србије.

---

Корона вирус: Угрожени животи мигрантима због пандемије

---

Принудна враћања са граница и насиље на путу ка Европи

Мигранти који иду Балканском рутом сведоче да су сталне жртве насиља безбедносних снага. Фотографије и снимци тешко претучених миграната који се враћају из Босне и Хрватске и даље обилазе свет, док надлежни негирају одговорност.

„Забринути смо због хиљада случајева принудног враћања са граница (пушбекова) којима сведочимо у региону. Хрватска, Мађарска и Румунија, све земље које се налазе на спољној граници ЕУ, враћају назад људе у Србију и Босну и Херцеговину&qуот;, каже Масимо Морети из Амнестија.

Амнести је детаљно истраживао проблем насиља у Хрватској, где су утврдили да су мигранти били жртве полицијског насиља, злостављања, а у неколико случајева и тортуре.

хттпс://твиттер.цом/амнестиеу/статус/1271046038292480001

Поред тога, избеглицама и мигрантима који су покушавали да уђу у Хрватску принудним враћањем у Србију ускраћено је право да затраже азил.

„Једна од обавеза држава је апсолутна забрана злостављања и мучења. Из тих разлога, колективна депортација или враћање људи је незаконита. ЕУ до сада није окончала такво поступање својих држава чланица&qуот;.

„Ово је врло забрињавајуће&qуот;, упозорава Морети.

• Вучјак: Избеглице и мигранти желе што даље одатле
• Мигранти и Балкан: Јесу ли страхови од нове избегличке кризе оправдани

Да ли су мигранти безбедносна претња

Ако упоредимо број кривичних дела које су починиле избеглице или мигранти са бројем истих међу становницима Србије, видимо да је проценат занемарљив, наводи Мирјана Миленковски.

„Према статистикама надлежних институција, мигранти учествују у укупном броју извршених кривичних дела са мање од једног процента&qуот;, кажу из Комесаријата.

Мигранти су починили 55 од 96.237 кривичних дела у 2016, а две године касније 101 од 92.874. У првих 11 месеци 2019. пријављено је 113 кривичних дела миграната, званични су подаци МУП-а, а реч је о насиљу и изазивању нереда.

Највећи број сукоба одвија међу самим мигрантима, истичу из Комесаријата.

Иако у пограничним местима, као и у Београду јесу забележена ремећења јавног реда и мира и ситније крађе, нема доступних података о силовањима и „учесталим болесним нападима на српске жене и девојке&qуот; или на српско становништво, како се наводи у антимигрантским Фејсбук групама.

„Иза међумигрантских насилних обрачуна најчешће стоји сукоб супротстављених кријумчара који се боре за превласт, имајући у виду да је кријумчарање људи у Србији тренутно врло уносно&qуот;; каже Марко Штамбук.

Када су у питању кривична дела попут крађе, ситне крађе или утаје, Штамбук оцењује да се стиче утисак да држава нема одговарајуће капацитете да се избори са тим облицима криминала, без обзира да ли су починиоци становници Србије или мигранти.

У међувремену, већина миграната који привремено бораве у Србији је „готово остала без ослонца, заштите и солидарности&qуот; на коју је раније наилазила.

Из Инфо парка кажу да се некадашње гостопримљиво лице Србије претворило у одраз ксенофобије, мржње и неразумевања.

„Са жаљењем закључујемо да је овим започето ново, негативно поглавље у односу према мигрантима које у овом тренутку може једино држава да заустави&qуот;, кажу из ове организације.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.18.2020)