Осјети се смрт

Борови па небо. У зраку живота као да је почетак свијета. Иза спуштеног прозора подивљало љето. Цврчци без краја. Трава висока до пута. Ово преко моста. Ето га. Још је кратко до оног споменика. Ауто опрезно између неравнина уз окуке кроз шуму. На дисплеју име нумере. Из звучника мушки глас увјерљиво што сам га чувао за све моје љубави за све оне живе за све оне мртве оо оооо. Е ено. Испод црне плоче с четрдесетак имена исписаних ћирилицом испод датума из љета