Од туђих стаза дражи ми је мој богаз
Данас 19.12.2020 | Пише: Слободан Гавриловић

МИРИСИ УСПОМЕНА Прочитах нову збирку лирских исповедних прича Стазе и богазе (Мириси успомена) (Албатрос Плус, 2020) Слободанке Давидовић Вучковић. У даху.
И радовах се што имам такве пријатеље, који су толико тога лепог рекли, учинили, даровали. Који су толико пропутовали, много људи упознали и диљем света ширили ДОБРО, као истински људи света, космополити. И туговах због судбина многих јунака ове обичне, а дивне књиге. И питах се: Остаје ли још нешто од наших живота сем ових људи у записима, сем ових тешкоћа и тегоба, али и лепоте и среће, сањања и маштања, осуде и праштања. Богатство су заиста наше










