Успомена на 14. октобар 1915.

ЧАЧАК – Варош је добила изглед једног великог вашара, с тужним и жалосним ликом. Чачак је пун избеглица, војске, регрута, стараца, последње одбране, коморе. Свуда спремање, товарење, нико никога не види. Узрујаност велика и свакога је обузео големи страх и туга. Киша пада као из кабла, без престанка, рањеници леже по калдрми, ни хлеба ни одела. Хладноћа и студен, као и у срцима нашијем. Ово су исповедна слова чачанског проте и пароха Велимира Белопавловића