Америка, Трамп и контроверзе: Последњи дани у Белој кући и одлуке које су изазвале бурне реакције
Уочи одласка са места председника, Трамп наставља да повлачи контроверзне потезе.
Последњи дани председничког мандата Доналда Трампа у Белој кући остаће упамћени по неколико одлука које део америчке јавности сматра контроверзним.
Последња у низу је помиловање бивших сарадника Пола Манафорта и Роџера Стоуна, као и Чарлса Кушнера, оца Трамповог зета Џареда.
Манафорт је осуђен 2018. у склопу истраге наводног руског мешања у председничке изборе 2016. године, а Стоун је осуђен због лагања америчког Конгреса.
Чарлс Кушнер, који се бави некретнинама, је 2004. године осуђен за утају пореза, утицај на сведоке и кршење прописа о финансирању политичких кампања.
Претходно је Трамп ставио вето на предлог војног буџета вредан 740 милијарди долара који је раније овог месеца прошао на гласању у Конгресу, а потписао је и друга контроверзна помиловања.
- Зашто је убијен ирански нуклеарни научник
- „Језеро Трамп“ - шта све на Косову носи америчко име
- „Кум” руске мафије у Бруклину: Ко је био Марат Балагула
Одлазећи председник помиловао је 15 осуђеника, међу којима су двојица људи осуђених због давања лажних исказа ФБИ-ју током истраге о наводном мешању Русије у америчке изборе.
У групи помилованих су и четворица бивших чувара запослених у безбедносној компанији Блеквотер који су осуђени за учешће у убиству 14 ирачких цивила 2007.
Поред тога, Трамп је оштро критиковао Конгрес због пакета мера помоћи Американцима због кризе изазване корона вирусом.
Трамп је на преседничким изборима 3. новембра изгубио од демократског кандидата Џоа Бајдена, недељама после тога је, без изношења доказа, тврдио да је било бројних неправилности у процесу гласања.
Ипак, изборне комисије у свим савезним државама, а затим и електорски колеџ потврдио је Бајденову победу и он ће 20. јануара свечано преузети председничку функцију.
Зашто је Трамп ставио вето на војни буџет?
Трамп је ставио вето на предлог буџета за одбрану вредан 740 милијарди долара који је раније овог месеца прошао на гласању у Конгресу.
Трамп се противи одредбама које ограничавају повлачење америчких трупа само на Авганистан и Европу.
Одлазећем председнику Америке засметала је и ставка која се односи на преименовање назива војних база које су до сада носила имена генерала јужњачке Конфедерације из времена Грађанског рата.
Ако Конгрес не успе да прескочи председнички вето, зашта је потребна двотрећинска већина у оба дома - први пут после 60 година предлог војног буџета неће постати закон.
У саопштењу је Трамп овај предлог назвао „поклоном за Кину и Русију&qуот;.
„Нажалост, предлог не садржи кључне мере за националну безбедност, не поштује наше ветеране и војну историју и супротан је политици ове администрације да је Америка на првом месту&qуот;, стоји у саопштењу.
Ко је помилован?
Међу помилованима су бивши саветник Доналда Трампа за спољну политику Џорџ Пападопулос и адвокат Алекс ван дер Зван.
Трамп је такође помиловао двојицу чувара који су 2007. године били умешани у егзекуцију двојице бивших америчких конгресмена у Ираку.
Очекује се да Трамп помилује још неколико људи пре него што преда преседничка овлашћења Бајдену следећег месеца.
Амерички председници пред истек мандата често користе своје право да помилују осуђене.
Џорџ Пападопулос и Алекс ван дер Зван - први осуђени након истраге 2017. године - одслужили су краћу затворску казну.
Пападопулос се 2017. изјаснио кривим за лажно сведочење пред ФБИ-јем око датума састанака са наводним посредницима са Русијом током председничке кампање 2016. године.
Он је био први ухапшени Трампов сарадник у истрази на челу са специјалним тужиоцем Робертом Милером.
Пападопулос је лажно тврдио да се срео са две особе које су имале руску везу пре него што је постао Трамповов саветник за кампању, док се заправо састао са њима након што је почео да ради за Трампа.
Он се на Твитеру захалио Трампу за помиловање, написавши да то „много значи за њега и његову породицу&qуот;.
хттпс://твиттер.цом/ГеоргеПапа19/статус/1341536081301291010
Ван дер Зван је такође признао да је дао лажни исказ током Милерове истраге.
Трамп је упорно одбацивао истрагу, називајући је „преваром&qуот;.
„Данашње помиловање помоћи ће да се исправи неправда коју је Милеров тим нанео многим људима&qуот;, наводи се у саопштењу Беле куће.
Помиловани су и бивши републикански званичници Крис Колинс, осуђен да је обучавао инсајдере, као и Данкан Хантер, осуђен је на 11 месеци затвора због злоупотребу новца за финансирање кампање.
Лажне вести и психолошке игре: Да ли се Русија меша у америчке изборе
Међу помилованима су и четворица бивших запосленика у приватној безбедносној компанији Блеквотер која су осуђена за учешће у убиству 14 ирачких цивила 2007.
Никола Слејтен, Пол Сло, Еван Либерти и Дастин Херд су пуцали на цивиле на багдадском тргу Нисор, док су обезбеђивали амерички дипломатски конвој
Отац једног од дечака који је том приликом страдао рекао је да нема речи да опише како се осећа због ове Трампове одлуке, а неке невладине организације саопштиле су да је одлазећи председник „дотакао ново дно&qуот;.
Прошлог месеца, Трамп је помиловао свог бившег саветника за државну безбедност Мајкла Флина, који се такође изјаснио кривим за давање лажног исказа пред ФБИ-јем.
Ипак, Трамп је био далеко мање великодушан са помиловањима него његови претходници, показује истраживање Пјуа.
Барак Обама, којег је Трамп наследио 2017, помиловао је 212 људи и ублажио казну за 1.715 - највише од мандата председника Харија Трумана, који је владао четрдесетих и педесетих.
Трамп је за сада помиловао нешто више од четрдесеторо људи.
Међутим, сврхе у које је Трамп искористио своје председничко овлашћење изазивају контроверзе, наводи се у истраживању.
Многи помиловани имају „личне или политичке везе са председником&qуот;, истиче се у анализи објављеној јула ове године на блогу Лофер.
Шта је Трамп рекао о пакету мера помоћи?
Трамп је позвао Конгрес да измени Нацрт закона о пакету економских мера због корона вируса, вредног 900 милијарди долара и позвао их да утроструче новчану помоћ Американцима.
У видео поруци објављеној на Твитеру, Трамп је изјавио да је пакет „срамотан&qуот; и пун „расипништва&qуот;.
„Назива се помоћ због Ковида, али готово да нема никакве везе са тим&qуот;, рекао је.
Пакет помоћи подразумева једнократне исплате Американцима у износу од 600 долара, а Трамп каже да би за сваког грађанина требало издвојити бар 2.000.
Његова изјава шокирала је Конгрес, у којем републиканци и демократе од јула покушавају да се договоре око пакета помоћи.
Требало је да Трамп, који се до сада углавном није мешао у ову дискусију, потпише Нацрт закона пошто га је Конгрес усвојио у понедељак увече.
Пакет мера помоћи повезан је са повећаном државном потрошњом, укључујући трошкове иностране помоћи и око 1,4 милијарде долара потребних за финансирање федералних агенција у наредних девет месеци.
Агенције ће морати да се затворе ако председник уложи вето или одбије да га потпише до следећег понедељка у поноћ.
Већина закона које усваја Конгрес захтева одобрење председника пре него што ступе на снагу.
Трамп за сада није изричито рекао да ће ставити вето.
Забринутост није велика за случај да се то и догоди, пишу амерички медији, јер у Конгресу могло бити довољно гласова и демократа и републиканаца да вето буде поништен.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.24.2020)
