Amerika, Tramp i kontroverze: Poslednji dani u Beloj kući i odluke koje su izazvale burne reakcije
Uoči odlaska sa mesta predsednika, Tramp nastavlja da povlači kontroverzne poteze.
Poslednji dani predsedničkog mandata Donalda Trampa u Beloj kući ostaće upamćeni po nekoliko odluka koje deo američke javnosti smatra kontroverznim.
Poslednja u nizu je pomilovanje bivših saradnika Pola Manaforta i Rodžera Stouna, kao i Čarlsa Kušnera, oca Trampovog zeta Džareda.
Manafort je osuđen 2018. u sklopu istrage navodnog ruskog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine, a Stoun je osuđen zbog laganja američkog Kongresa.
Čarls Kušner, koji se bavi nekretninama, je 2004. godine osuđen za utaju poreza, uticaj na svedoke i kršenje propisa o finansiranju političkih kampanja.
Prethodno je Tramp stavio veto na predlog vojnog budžeta vredan 740 milijardi dolara koji je ranije ovog meseca prošao na glasanju u Kongresu, a potpisao je i druga kontroverzna pomilovanja.
- Zašto je ubijen iranski nuklearni naučnik
- „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime
- „Kum” ruske mafije u Bruklinu: Ko je bio Marat Balagula
Odlazeći predsednik pomilovao je 15 osuđenika, među kojima su dvojica ljudi osuđenih zbog davanja lažnih iskaza FBI-ju tokom istrage o navodnom mešanju Rusije u američke izbore.
U grupi pomilovanih su i četvorica bivših čuvara zaposlenih u bezbednosnoj kompaniji Blekvoter koji su osuđeni za učešće u ubistvu 14 iračkih civila 2007.
Pored toga, Tramp je oštro kritikovao Kongres zbog paketa mera pomoći Amerikancima zbog krize izazvane korona virusom.
Tramp je na presedničkim izborima 3. novembra izgubio od demokratskog kandidata Džoa Bajdena, nedeljama posle toga je, bez iznošenja dokaza, tvrdio da je bilo brojnih nepravilnosti u procesu glasanja.
Ipak, izborne komisije u svim saveznim državama, a zatim i elektorski koledž potvrdio je Bajdenovu pobedu i on će 20. januara svečano preuzeti predsedničku funkciju.
Zašto je Tramp stavio veto na vojni budžet?
Tramp je stavio veto na predlog budžeta za odbranu vredan 740 milijardi dolara koji je ranije ovog meseca prošao na glasanju u Kongresu.
Tramp se protivi odredbama koje ograničavaju povlačenje američkih trupa samo na Avganistan i Evropu.
Odlazećem predsedniku Amerike zasmetala je i stavka koja se odnosi na preimenovanje naziva vojnih baza koje su do sada nosila imena generala južnjačke Konfederacije iz vremena Građanskog rata.
Ako Kongres ne uspe da preskoči predsednički veto, zašta je potrebna dvotrećinska većina u oba doma - prvi put posle 60 godina predlog vojnog budžeta neće postati zakon.
U saopštenju je Tramp ovaj predlog nazvao „poklonom za Kinu i Rusiju".
„Nažalost, predlog ne sadrži ključne mere za nacionalnu bezbednost, ne poštuje naše veterane i vojnu istoriju i suprotan je politici ove administracije da je Amerika na prvom mestu", stoji u saopštenju.
Ko je pomilovan?
Među pomilovanima su bivši savetnik Donalda Trampa za spoljnu politiku Džordž Papadopulos i advokat Aleks van der Zvan.
Tramp je takođe pomilovao dvojicu čuvara koji su 2007. godine bili umešani u egzekuciju dvojice bivših američkih kongresmena u Iraku.
Očekuje se da Tramp pomiluje još nekoliko ljudi pre nego što preda presednička ovlašćenja Bajdenu sledećeg meseca.
Američki predsednici pred istek mandata često koriste svoje pravo da pomiluju osuđene.
Džordž Papadopulos i Aleks van der Zvan - prvi osuđeni nakon istrage 2017. godine - odslužili su kraću zatvorsku kaznu.
Papadopulos se 2017. izjasnio krivim za lažno svedočenje pred FBI-jem oko datuma sastanaka sa navodnim posrednicima sa Rusijom tokom predsedničke kampanje 2016. godine.
On je bio prvi uhapšeni Trampov saradnik u istrazi na čelu sa specijalnim tužiocem Robertom Milerom.
Papadopulos je lažno tvrdio da se sreo sa dve osobe koje su imale rusku vezu pre nego što je postao Trampovov savetnik za kampanju, dok se zapravo sastao sa njima nakon što je počeo da radi za Trampa.
On se na Tviteru zahalio Trampu za pomilovanje, napisavši da to „mnogo znači za njega i njegovu porodicu".
https://twitter.com/GeorgePapa19/status/1341536081301291010
Van der Zvan je takođe priznao da je dao lažni iskaz tokom Milerove istrage.
Tramp je uporno odbacivao istragu, nazivajući je „prevarom".
„Današnje pomilovanje pomoći će da se ispravi nepravda koju je Milerov tim naneo mnogim ljudima", navodi se u saopštenju Bele kuće.
Pomilovani su i bivši republikanski zvaničnici Kris Kolins, osuđen da je obučavao insajdere, kao i Dankan Hanter, osuđen je na 11 meseci zatvora zbog zloupotrebu novca za finansiranje kampanje.
Lažne vesti i psihološke igre: Da li se Rusija meša u američke izbore
Među pomilovanima su i četvorica bivših zaposlenika u privatnoj bezbednosnoj kompaniji Blekvoter koja su osuđena za učešće u ubistvu 14 iračkih civila 2007.
Nikola Slejten, Pol Slo, Evan Liberti i Dastin Herd su pucali na civile na bagdadskom trgu Nisor, dok su obezbeđivali američki diplomatski konvoj
Otac jednog od dečaka koji je tom prilikom stradao rekao je da nema reči da opiše kako se oseća zbog ove Trampove odluke, a neke nevladine organizacije saopštile su da je odlazeći predsednik „dotakao novo dno".
Prošlog meseca, Tramp je pomilovao svog bivšeg savetnika za državnu bezbednost Majkla Flina, koji se takođe izjasnio krivim za davanje lažnog iskaza pred FBI-jem.
Ipak, Tramp je bio daleko manje velikodušan sa pomilovanjima nego njegovi prethodnici, pokazuje istraživanje Pjua.
Barak Obama, kojeg je Tramp nasledio 2017, pomilovao je 212 ljudi i ublažio kaznu za 1.715 - najviše od mandata predsednika Harija Trumana, koji je vladao četrdesetih i pedesetih.
Tramp je za sada pomilovao nešto više od četrdesetoro ljudi.
Međutim, svrhe u koje je Tramp iskoristio svoje predsedničko ovlašćenje izazivaju kontroverze, navodi se u istraživanju.
Mnogi pomilovani imaju „lične ili političke veze sa predsednikom", ističe se u analizi objavljenoj jula ove godine na blogu Lofer.
Šta je Tramp rekao o paketu mera pomoći?
Tramp je pozvao Kongres da izmeni Nacrt zakona o paketu ekonomskih mera zbog korona virusa, vrednog 900 milijardi dolara i pozvao ih da utrostruče novčanu pomoć Amerikancima.
U video poruci objavljenoj na Tviteru, Tramp je izjavio da je paket „sramotan" i pun „rasipništva".
„Naziva se pomoć zbog Kovida, ali gotovo da nema nikakve veze sa tim", rekao je.
Paket pomoći podrazumeva jednokratne isplate Amerikancima u iznosu od 600 dolara, a Tramp kaže da bi za svakog građanina trebalo izdvojiti bar 2.000.
Njegova izjava šokirala je Kongres, u kojem republikanci i demokrate od jula pokušavaju da se dogovore oko paketa pomoći.
Trebalo je da Tramp, koji se do sada uglavnom nije mešao u ovu diskusiju, potpiše Nacrt zakona pošto ga je Kongres usvojio u ponedeljak uveče.
Paket mera pomoći povezan je sa povećanom državnom potrošnjom, uključujući troškove inostrane pomoći i oko 1,4 milijarde dolara potrebnih za finansiranje federalnih agencija u narednih devet meseci.
Agencije će morati da se zatvore ako predsednik uloži veto ili odbije da ga potpiše do sledećeg ponedeljka u ponoć.
Većina zakona koje usvaja Kongres zahteva odobrenje predsednika pre nego što stupe na snagu.
Tramp za sada nije izričito rekao da će staviti veto.
Zabrinutost nije velika za slučaj da se to i dogodi, pišu američki mediji, jer u Kongresu moglo biti dovoljno glasova i demokrata i republikanaca da veto bude poništen.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.24.2020)
