Велика Британија и живот у банди: „Не знаш ко ће страдати следећи“

„Ако се не докажеш, средиће те. Не смеш да будеш бескористан.&qуот;

Јусуф је у банди од 15. године. Носи непробојни прслук кад год излази из стана у ком живи са мајком и крије нож у боксерицама зато што се плаши да ће бити убијен ако не буде могао да се одбрани.

„Радије бих да ми суде дванаесторица него да ме носе шесторица&qуот;, каже он, цитирајући текст песме Родија Рича да би илустровао поенту.

Бескућништво и породично насиље у значајној мери су обележили Јусуфову прошлост и он процењује да су шансе „80:20&qуот; да га у будућност чека затвор.

• Ел Чапо - 15 језивих ствари које је открило суђење
• Шта када вам банда „уступи“ дете на чување
• „Наркос&qуот;: Водич кроз историју мексичких картела

Овај седамнаестогодишњак - један од најозлоглашенијих чланова лондонских банди - говори за Њузбит Радио 1 у лондонском центру за помоћ младима.

Седећи на пластичној столици поред свог социјалног радника, Јусуф набраја неке од злочина за које је оптужен - поседовање есида, покушај убиства, ношење ножа.

То је први у низу разговора које смо водили с овим тинејџером, за шест месеци колико смо провели у источнолондонској јединици која се бави злочинима банди.

Док смо куцали на врата са социјалним радницима и ходали по сиротињским стамбеним блоковима у Хекнију са полицајцима који су „на ти&qуот; са члановима банди, полако смо почели да увиђамо како изгледа живот ових младих људи.

Причали су нам о убадањима ножевима, тучама око „наслеђених свађа&qуот; и минуциозном планирању кретања како би избегли случајне сусрете са ривалима.

„Један тренутак идем у продавницу са ортаком, наредни чујем да је избоден&qуот;, каже један петнаестогодишњак.

Као и Јусуф, и он редовно носи непробојни прслук испод одеће. Каже нам да ретко леже пре 03:00 и да му је тешко да устане ујутро.

„Сваки други дан ми полиција долази на врата&qуот;, каже један осамнаестогодишњак.

Недавно је ухапшен под оптужбом за убиство, али је пуштен. Говори отворено о томе како је добио нож у ногу.

„Било је то право убадање. Нож, крв. Неколико копчи.&qуот;

Док разговарамо, константно одговара на поруке и прича на два телефона. Касније сазнајемо да је био у затвору за диловање дроге из великог града у унутрашњост.

Каже нам да би волео да премота филм уназад.

„Волео бих да се вратим кроз време. Знам како ће се то завршити. Овде у мом дворишту, све је безбедно. Тамо напољу, није.&qуот;

Како су, дакле, ови млади људи завршили овде?

Јусуф каже да је већина младића са којима је пошао у средњу сада у бандама.

• Ко је Ел Чапо - ово је његова прича
• Град у Мексику у коме се страх може опипати

„Дигао сам руке&qуот;

Некада давно сањао је да постане фудбалер, али каже да су га изневерили и школа и влада, „која брине само о себи&qуот;.

„Они не питају људе у сиротињским квартовима како су, они то питају само људе у Челсију&qуот;, каже он.

Није морао много да тражи другачији пут.

„Дигао сам руке од себе. У блоковима, то вам је живот. Не морате да га тражите, он је просто тамо.&qуот;

Шта је јединица за банде?

Идеја иза Интегрисане јединице за банде у Хекнију - основане пре 10 година - јесте да на једно место окупи све људе који раде на борби против злочина банди.

Информације се деле међу полицијом, надзорницима за условну слободу, социјалним радницима задуженим за малолетне преступнике и менторима, који су често бивши чланови банди, и они сви седе у истој канцеларији.

Ту је и неко из Министарства за рад и пензије, да би помогао у вези с пословима и олакшицама.

Особље јединице нуди све врсте помоћи младима у заједници, од „држања за руку&qуот; током заказаног прегледа код лекара до звања таксија да их вози у школу.

Позорник Џејми Престон каже да тинејџери који заврше у бандама долазе често - али не и увек - из сиромашних породица.

„Обично ни немају много родбине, немају новца, а живе у Лондону где си стално окружен богатством. Свуда су богати људи, луксузни аутомобили и сво оно што деца желе&qуот;, каже позорник Престон.

„Имате младу мушку децу из сиротињских квартова која обично имају приходе од само једног родитеља, живе у језивим условима, немају новца. Виде старије мушкарце са хиљадама фунти у џепу, а ови им траже да ураде нешто за њих и да добију новац заузврат.&qуот;

„Нема ту око чега много да се лупа глава, наравно да ће то да ураде и тако ће бити искоришћени.&qуот;

Јусуфов ментор - члан тима у јединици - допуњава нам неке детаље из његове прошлости.

Прегазила га је ривалска банда, ухваћен је са мачем и затечен у кући у Девону у којој се продавала дрога. Хапшен је небројено пута.

Социјални радник Дејмион Робертс каже: „Поставио је себе у жижу - жели да сви знају да је веома агресиван младић.

Утерује људима страх у кости. Постаје неко веома агресиван у овој култури.&qуот;

• Робијаш који је постао филмска звезда
• Како изгледа сурови затвор у ком ће казну служити Ел Чапо

„Осећам се као Супермен&qуот;

Јусуф нам каже да не жели да повређује друге, али не би оклевао да избоде неког ако сматра да је приморан на то.

„Нико нож не носи из моде - то није из фазона. За мене је то због моје самоодбране, кад дође време за то, бићу 100 посто спреман да га употребим. То вам је, или ја, или они.&qуот;

„Радије бих био у затвору него мртав, то је реалност.&qуот;

Ношење оружја чини да се осећа моћно, признаје он.

„Као Супермен - док не дође време за бежанију.&qуот;

Јусуфова банда је његова породица и урадиће све што треба да их заштити.

„Не кажем да сам већ избо неког. Али у будућности или кад год, чуваћу им леђа.&qуот;

Лондонски регистар банди

Кад смо упознали Јусуфа, налазио се на списку чланова банди Метрополитенске полиције и налазио се на месту број један списка јединице за Хекни.

Регистар насиља банди успостављен је после нереда из 2011. године и полицајци га користе да идентификују људе који су највероватније уплетени у злочине банди у Лондону.

Једном кад се нађу на листи, имена добијају црвену, ћилибарску или зелену оцену.

Али то се показало контроверзним - 374 људи уклоњено је из регистра ове године, кад је британско надзорно тело за податке открило да су прекршени закони о заштити личних података.

Блиске везе су уобичајена карактеристика менталитета банди, каже позорник Престон.

„То што си у банди, за њих је као да си у породици. Немаш породицу, био си под старатељством, нико се никад није бринуо за тебе, а сад одједном имаш групу мушкараца који те пазе, туку се за тебе, дају ти новац - то је као породица.&qуот;

„За тим они заправо жуде, да их неко пази. А очигледно истовремено могу да зараде много новца.&qуот;

Дејмион каже сличну ствар.

„То је осећај љубави и пријатељства који би требало да имате у кући, али га ви налазите ван куће.&qуот;

• Зашто неки јапански пензионери желе да иду у затвор
• „Ни зрак сунца&qуот; за затворенике из банди Ел Салвадора

„Људи гину&qуот;

Јусуф описује сукобе са ривалским бандама као „рат&qуот; и каже да покушава да се убаци у тај ментални склоп.

„Људи су упуцани, избодени, људи гину. Морате тако да размишљате, 'Ја сам војник, војници убијају, ако војник то може, онда и ја могу.'&qуот;

Он каже да се осећа безбедно само код куће или у омладинском центру. Његови дани су испуњени „хипер-позорношћу&qуот; и „паранојом&qуот;.

„Не знате шта ћете чути. Ко ће умрети следећи.&qуот;

Он у свему види претњу.

„Не волим нормална кола, кола која брзо возе, кола која иду погрешним смером у једносмерној улици, кола са затамњеним стаклима, црна кола, стара кола, бучна кола. Не волим сумњиве регистарске таблице.&qуот;

Он жели да изађе из тог свега.

„Желим напоље. То је бедан живот. Нема ту ничег гламурозног, људи умиру, људи умиру, знате. Сви желе напоље. Само је питање правог тренутка.&qуот;

За Мајкла, тај тренутак је дошао после 12 година сталних притвора због прекршаја у вези са дрогама и пљачком.

Први пут је послат у установу за малолетне преступнике са само 13 година.

„Подсетило ме је на омладински центар са људима које нисам познавао а које сам добио прилику да упознам.

„Мимо тога, то је било то, имао си повечерје, ниси могао да излазиш и мислим да ми то чак није ни сметало.&qуот;

„Шест месеци касније сам изашао.&qуот;

Јусуф описује сукобе са ривалским бандама као „рат&qуот; и каже да покушава да се убаци у тај ментални склоп.

„Људи су упуцани, избодени, људи гину. Морате тако да размишљате, 'Ја сам војник, војници убијају, ако војник то може, онда и ја могу.'&qуот;

Он каже да се осећа безбедно само код куће или у омладинском центру. Његови дани су испуњени „хипер-позорношћу&qуот; и „паранојом&qуот;.

„Не знате шта ћете чути. Ко ће умрети следећи.&qуот;

Он у свему види претњу.

„Не волим нормална кола, кола која брзо возе, кола која иду погрешним смером у једносмерној улици, кола са затамњеним стаклима, црна кола, стара кола, бучна кола. Не волим сумњиве регистарске таблице.&qуот;

Он жели да изађе из тог свега.

„Желим напоље. То је бедан живот. Нема ту ничег гламурозног, људи умиру, људи умиру, знате. Сви желе напоље. Само је питање правог тренутка.&qуот;

За Мајкла, тај тренутак је дошао после 12 година сталних притвора због прекршаја у вези са дрогама и пљачком.

Први пут је послат у установу за малолетне преступнике са само 13 година.

„Подсетило ме је на омладински центар са људима које нисам познавао а које сам добио прилику да упознам. Мимо тога, то је било то, имао си повечерје, ниси могао да излазиш и мислим да ми то чак није ни сметало.&qуот;

„Шест месеци касније сам изашао.&qуот;

• Да ли је Шарић „балкански Ел Чапо“
• Џени је у глави створила 2.500 личности да би преживела очев терор

Али шта је са Јусуфом?

Последњи разговор са њим водимо пред изрицање пресуде за ношење ножа и уношење есида у градску установу.

Каже нам да се његов ментални склоп потпуно изменио.

„Размишљам другачије. Ако носим оружје сада и зауставе ме, знају ме одраније. Раније је ношење било само ношење.

„Има других начина да се осећаш безбедно - планирам кад излазим и којим путем идем. Другачије доносим одлуке, бићу паметнији.&qуот;

„Не могу стално да будем хватан са мачем и сличним, с тим је свршено.&qуот;

Шест дана пред Божић, он излази пред прекршајног судију у оделу које му је купљено током излета са његовим социјалним радником, у нади да ће, ако заврши у затвору, изаћи пре 18. рођендана.

Рекао је мајци да не долази - не жели да га види на оптуженичкој клупи - али она га непрестано зове.

Прекршајни судија му изриче наредбу за 12 месеци упућености - што значи да ће остати под надзором тима за малолетне преступнике - и он зове пријатеља.

„Дођи по мене - нисам пао.&qуот;

Годину дана касније и позорник Престон каже да у међувремену Јусуф није био хапшен нити се нашао на полицијском радару.

Још је у регистру банди и остаће тамо све док наредног децембра не истекне његова наредба због криминалног понашања.

Позорник Престон каже да га полиција посећује једном месечно да би га преконтролисала и питала „како му иде&qуот;.

„Уписао се на колеџ - мислим да редовно иде на предавања и да му добро иде&qуот;, каже нам он. „Изгледа да је успео да преокрене живот.&qуот;

Нека имена у овом чланку су измењена да би се заштитио идентитет саговорника.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.25.2020)