Корона вирус, Хрватска, привреда и туризам: Задарске морске оргуље свирају само за локалне уши

Задарска рива у децембру неуобичајено је тиха и празна. Шетачи су, углавном, локални становници који користе каснојесењи поклон са неба.

„Људи из целог света долазе у Задар да чују морске оргуље. Сада нема никога. Само ми мештани шетамо овуда&qуот;, каже за ББЦ на српском пензионерка Милка, становница Задра.

„Шетамо сваког дана поред мора, како би се надисали чистог ваздуха&qуот;, додаје Милкина пријатељица Неда.

Док говори, намешта се за фотографисање, поштујући препоручену дистанцу.

• Како корона вирус преживљавају туристички радници у Србији
• Српски туризам у раљама короне: „Пандемија нас је гурнула на ивицу пропасти&qуот;
• Зашто је многим Црногорцима лето у време у пандемије „никад љепше“

Туристички центри празни

Хрватско приморје одувек је привлачило туристе из целог света.

Али туризам, једна од најразвијенијих привредних грана, претрпео је жесток ударац.

Према подацима Хрватске туристичке организације, од почетка ове године до краја новембра у Хрватској је боравило 7,7 милиона туриста, што је за 50 одсто мање у односу на исти период 2019. године.

Агенција Уједињених нација за трговину и развој (УНЦТАД) током јула је проценила да би светски туризам могао да изгуби више од 1.200 милијарди америчких долара или 1,5 одсто глобалног бруто друштвеног производа због пандемије корона вируса.

Међу 15 земља света чији би БДП могао највише да трпи због губитака у туризму, Хрватска је била трећа, наводено је у извештају ове агенције.

Ипак, хрватски туризам се у завршници летње сезоне донекле опоравио.

Иако је посетилаца било значајно мање него претходних година, ипак их је било - највише Немаца.

Током лета, мере против ширења короне вируса нису биле ригорозне, а оне минималне нису се поштовале.

Слике препуних плажа Јадрана, те забава у ноћним клубовима и кафићима познатих туристичких центара, нашле су се у многим светским медијима.

Али Хрватска је због тога платила цех, доспевши на врх листе земаља Европске уније по броју новозаражених, као и међу првим земљама по броју преминулих од корона вируса.

• Зашто је Хрватска имала највише новозаражених у ЕУ

Због оваквих бројева, 27. новембра увене су строге епидемиолошке мере, попут затварања угоститељских објеката, забране одржавања јавних догађаја и окупљања више од 25 особа на јавним местима.

Због мера многи посетиоци који радо обилазе Хрватску током јесени и зиме ове године нису дошли.

У туристичким центрима сретне се тек по који гост.

Задар је један од градова којег посети на стотине хиљада људи током године, а последњих година туриста је било и током зиме.

Овог децембра задарском ривом шетају углавном становници овог града.

И уживају у музици морских оргуља - јединственом архитектонском пројекту који, захваљујући цевима уграђеним испод бетона на обали, претвара ветар и кретање морских таласа у звуке и мелодију.

„То вам је инструмент којег свира природа. А видите шта нам је овај вирус направио. То је зато што не поштујемо природу&qуот;, каже Милка из Задра.

Прилика за сеоски туризам

Да природу довољно не ценимо мисли и Никола Лончар, становник засеока Лончари, недалеко од Задра.

Лончари се налазе на само пет километара од Каринског залива, у близини извора реке Бијела, као и њеног кањона.

„Ове године сам приметио да је наш крај био посећенији него ранијих година&qуот;, каже за ББЦ на српском Лончар.

Каже да је дошло до позитивног тренда, са много планинара, бициклиста и љубитеља природе који сада овде долазе.

„Тако да је ова пандемија направила и неке добре ствари, то јест, вратила је људе природи&qуот;, додаје Лончар.

Никола такође наглашава да маску носи само када оде у град у набавку, али то више ради због поштовања мера, него што се боји да се зарази.

Према подацима Хрватске туристичке заједнице (ХТЗ) тренутно у Хрватској борави седам хиљада страних туриста, а највише њих је у Загребу, Сплиту, Ријеци, Дубровнику и Пули, као и у руралнијим крајевима, посебно у Лици и Горском Котару.

С обзиром на епидемиолошку ситуацију у земљи и према речима директора ХТЗ Кристијана Станичића, туристичка очекивања за крај године нису велика.

• Зашто се људи у Србији селе из града у село и шта раде у Врмџи
• У фотографијама: Чаролије одмора у природи широм Србије
• Летовање код куће: Како уживати у одмору без путовања

Казне за неношење маски

За разлику од Николе Лончара, пензионер Јуре, становник Задра се боји короне вируса и маску носи и на отвореном.

„Имам 86 година и сваког дана шетам поред мора.

„Маску носим стално јер сам слабијег здравља. Не приближавам се превише људима&qуот;, каже за ББЦ на српском пензионер Јуре.

С друге стране, већина људи на улицама овог града не носи маске.

Од 5. децембра, маске су обавезне у свим затвореним просторијама, а за неношење казна је 500 куна, или око 66 евра.

Међутим, у једном од већих тржних центара Супернова, неки људи ипак шетају без маски.

А како наглашава познати хрватски епидемиолог Алан Медић, одговорност за сузбијање ширења короне вируса је на сваком појединцу.

Зато је важно, каже он, поштовати мере и носити маске тамо где је прописано.

Без божићног Адвента

Улице Загреба ових дана су празније него иначе.

Новим мерама сви кафићи и ресторани су затворени, а могућа је само испорука хране и пића.

Иако је све било спремно за божићни сајам Адвент, он није одржан због пандемије.

Адвент у Загребу три пута је освојио титулу најлепшег у Европи, а на њега су долазили гости из земље и иностранства.

Иво Павловић власник је мале радње гастрономских производа „Витрина&qуот;, која се налази у самом центру града, на путу од загребачке катедрале до најпознатије пијаце Долац.

Његови клијенти претежно су туристи.

„Обим посла је значајно опао. Туриста више нема, па смо зато пронашли нове начине пословања&qуот;.

Павловић каже да сада компанијама нуде божићне пакете.

„Наши пакети представљају идеалан поклон за Божић или друге празнике.

„А избор је велики, међу домаћим и иностраним производима, од вина, ракије, ликера, сирева, маслиновог уља, пршуте и свега онога што би задовољило праве хедонисте&qуот;, каже Павловић за ББЦ на српском.

Чувена загребачка пијаца Долац, у време божићних и новогодишњих празника, препуна је људи.

Ове године приметно је мање купаца.

„Људи се боје неизвесности и мање троше. Купују само оно неопходно&qуот;, каже продавац Иво, који израђује плетене корпе и друге производе од трске и продаје их на овој пијаци већ двадесет година.

Истог је мишљења и продавачица цвећа Даринка, која за ББЦ на српском каже да би у време празника све продала до поднева, а сада је већ четири сата и врло је мало купаца имала тог дана.

Она не скида маску и боји се да не добије корону, али за сада се ни би вакцинисала, „ако не мора&qуот;.

• Да ли ће нам вакцине против Ковида-19 вратити живот на старо
• Нови талас короне у Италији: „Ако не могу да загрлим унуку, то више није живот&qуот;
• Корона вирус и Балкан: Између два полицијска сата

За и против вакцина

Хрватска је наручила око 4,6 милиона доза вакцина, али има и оних подозривих.

У анкетама појединих хрватских медија, преовлађују они који не желе да се вакцинишу.

Млада новинарка портала Индекс Ивана Матешић каже да у анкети портала велики проценат људи, чак 80 одсто њих, се не би вакцинисао сада, већ када се буде више знало о реакцијама и нуспојавама.

„Ја се лично не бих вакцинисала.

„Мислим да нико не може да ме натера на то, осим ако не буде обавезна потврда о вакцини у случају да хоћу негде да опутујем&qуот;.

Ако би то постало обавезно, она каже за ББЦ на српском да не би напуштала земљу.

Супротног је мишљења орални хирург доктор Иван Срзетић, власник ординације Коловаре у Задру.

„Мислим да је вакцина поуздана и да је једино решење да се пандемија заустави.

„Ја ћу се свакако вакцинисати и свим својим сарадницима ћу да предложим исто&qуот;, каже доктор Срзетић.

Без превеликог оптимизма у 2021. години

Када су у питању очекивања у следећој години, нема ентузијазма.

Поједини верују да ће вирус бити стављен под контролу, али економске последице, сматрају, највише ће се осетити у години пред нама.

„У следећој години очекујем даљу привредну неизвесност и раслојавање у друштву.

„У овој години смо радили више компликоване и скупље захвате, у односу на оне дневне рутинске. То управо говори о подели у друштву када је у питању привредни статус&qуот;, додаје Срзетић.

Фризерка Ивана Шкобе из салона Мр Рејзр (Мр Разор) у центру Задра каже за ББЦ на српском да људи страхују од губитка посла.

„Многи људи су остали без посла и гледају да уштеде, па тако не иду код фризера.

„Остали смо без многих клијената&qуот;, каже.

Неке мере остаће још дуго на снази

Фризерка Шкобе би волела да верује да ће следећа година бити боља и да ће вирус бити стављен под контролу.

Међутим, она сматра да неке мере још дуго неће бити укинуте, као што је рецимо мерење температуре или држање дистанце.

А када су у питање мере које се тичу школства и образовања, истог је веровања и учитељица Маријана Пејчиновић, која ових дана снима видео лекције за ђаке који похађају модел Ц наставе на српском језику.

У првом таласу пандемије у Хрватској, школе су биле затворене два месеца.

Међутим, у другом таласу, основне школе остале су отворене, док су средњошколци ишли недељу дана у школу, а недељу дана пратили онлајн наставу.

„Овакав хибридни модел наставе дефинитивно ће бити модел који ће и убудуће да се примењује, и када корона прође&qуот;, каже за ББЦ на српском учитељица Пејчиновић.

А мала Теодора Лончар, ученица другог разреда основне школе у малом далматинском месту Обровац, каже да једва чека да прође корона вирус, када више неће морати да носи маску у школи и када ће моћи слободно да се игра са другарицама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.28.2020)