Ексклузивно: Животна исповест Срђана Жике Тодоровића 1. део

"Моја прва сећања крећу од четврте године. Сећам се рецимо - пита ме неки Борин ортак колико имам година, а ја му прстима покажем - четири. Та слика ми је урезана као неко прво сећање, не знам зашто... Оно што сам касније схватио је то да ниси свестан колико си тада кад си толико мали у ствари срећан. Стално сам говорио: "Јао, кад порастем је*аћу им свима кеву". И онда кад дођеш у ове године - схватиш да је права срећа у ствари била једино тад", почиње за