Година у којој сам био слика

Не сећам се ни где сам био ни шта сам рекао, али сам видео Мићу Орловића. „Мама, и онда су ме питали...“ „Да, да, али како је Мића био обучен?“ Пре краја те недеље, и комшинице су почеле да долазе на кафу, да ме слушају како причам о Милоју Орловићу, неприкосновеном господару квизова због којих су улице остајале празне и у којима су такмичари били ословљавани са „друже“ и „другарице“, а победници су половину своје награде, 100.000 старих динара, уплаћивали за