Pljus i Pljas

Kasparu Šlihu, iz usta se dimila cigareta Dok je pod pazuhom nosio dva šteneta. „Pa da“, povikao je Kaspar Šlih U reku ću baciti njih!“ Hop! poletelo je štene u luku – Pljus! I nestalo u klobuku. Hop! za njim i drugo ode – Pljas! I ono usred vode. Vratio se Šlih, daleko mu bila kuća. Nema Šliha i nema kučića. Odjednom iz šume, kao vetar, Izleteše Pavle i Petar I istog trena kao meci Nestaše u mutnoj reci. Nije prošlo ni minut-dva, K obali plivaju oba. Izlaze iz