Iran i smrtna kazna: „Moj muž čeka pogubljenje u Teheranu“

Trebalo je to da bude samo još jedan rutinski službeni put - dve nedelje u Teheranu, a potom nazad kući u Stokholm. Četiri godine kasnije, Vida Mehran Nia i dalje žali što se nije „oprostila kako treba" od muža.

Ahmadrezu Đalalija, doktora medicine, tražile vlasti Iranu - gde je redovno vodio seminare i držao predavanja - zbog stručnosti u urgentnoj medicini.

Ali nešto je nateralo Vidu da ga pozove telefonom dok je bio na putu za aerodrom 2016. godine i poželi mu srećan put.

„Bilo je teško izdržati čak i samo dve nedelje razdvojenosti", kaže mi ona uz šolju kafe u jednom kafiću u centru Stokholma.

Ona ne može da me primi u kuću, jer njen mlađi sin ne zna da je njegov otac zatvorenik u Iranu. On i dalje misli da je njegov tata na službenom putovanju.

• Život sledbenika malo poznate religije u Iranu
• Iran kontroliše planiranje porodice kako populacija stari
• Zašto je ubijen iranski nuklearni naučnik

Prošlo su četiri godine otkako je doktora - sada dvojnog državljanina Irana i Švedske - uhapsila iranska obaveštajna služba.

Kasnije je on osuđen na smrt, pod optužbom da je prosleđivao poverljive informacije izraelskom Mosadu i tako mu pomogao da ubije iranske nuklearne naučnike.

Njegov advokat kaže da je njegovo priznanje iznuđeno mučenjem.

Boravak u samici

Dvadeset četvrtog oktobra, Đalali je prebačen u samicu u zatvoru Evin. To je jedan od najvećih zatvora u Teheranu u kom se drži većina političkih zatvorenika.

U utorak 1. decembra vodio je kratak telefonski razgovor sa porodicom, u kojem je saopštio da mu je rečeno da ga prebacuju među zatvorenike osuđene na smrt.

• Borci iranske opozicije koji ne smeju da misle na seks
• Iran, avionska nesreća i protesti - „trenutak otrežnjenja" za građane

Vida je digla uzbunu da se iranske vlasti spremaju da pogube njenog 45-godišnjeg muža.

„Bio je očajan, molio me je da pomognem, da sprečim njegovo pogubljenje i spasim mu život", kaže ona za BBC.

„Oseća se bespomoćno jer misli da ne može ništa da uradi i nema moć da spase vlastiti život zaglavljen među četiri zida."

Potom je razgovarao sa ćerkom, koja ima 18 godina.

„Ona plače i zove sve političare i aktiviste za ljudska prava da spasu njenog oca", kaže Vida.

„Jako je teško i svi mnogo patimo. Niko ne može da zamisli kroz šta prolazimo. To je kao mučenje."

A cena koju plaća čitava porodica je neizmerna.

Porodični život

„Moj mlađi sin je imao samo četiri godine kad je Ahmadreza otputovao u Iran; sada ima osam godina", kaže Vida.

„On se stalno raspituje za njega i seća se kad ga je otac nosio na ramenima i koliko su se zabavljali."

Ahmadreza je sugerisao da, ako ga vlasti obese, njegov sin ne sme da sazna kako je njegov otac skončao.

Specijalizacija

Ahmadreza Đalali se preselio u Švedsku 2009. godine da bi nastavio da gradi akademsku karijeru.

Njegova porodica mu se pridružila godinu dana kasnije, pošto je doktorirao na stokholmskom Institutu Karolinska.

• Zašto je Iran nazvao Albaniju „đavolskom zemljom“
• Iran: Ko može da ima nuklearno naoružanje

Potom su se preselili u Italiju, gde je on završio postdiplomske studije, i vratili se nazad u Švedsku 2015. godine.

Porodica je vodila jednostavan život sve do tog sudbonosnog putovanja Ahmadreze u Iran.

Švedska je dodelila Ahmadrezi državljanstvo 2018. godine, dok je bio u zatvoru. Neki u Iranu kažu da to samo dokazuje da je bio „instrument Zapada".

Njegova supruga odbacuje tu tvrdnju, dodavši da su dobili dozvolu za stalni boravak odmah nakon što je Ahmadreza doktorirao.

Cenjeni naučnik

Bio je cenjeni naučnik u Švedskoj koji je istraživao kako učiniti bolnice i regione otpornim na katastrofe.

Njegova slika i dalje stoji na oglasnoj tabli bolnice Sodersjukhuset, gde se nalazi ogranak Instituta Karolinska, pored naslova njegove doktorske disertacije „Pripremljenost i bezbedne bolnice: Medicinski odgovor na katastrofe".

Održavao je kontakt sa mentorkom za doktorat na Institutu Karolinska, profesorkom Lisom Kurland.

Njih dvoje je trebalo da se sretnu radi istraživanja u aprilu 2017. godine, ali on se nije pojavio.

• Iran: Talas ubistava koja su uzdrmala naciju
• Unutar Irana: Šta Iranci misle o sukobu sa Amerikom

„Taj izostanak uopšte nije ličilo na njega i zapitala sam se da se nešto nije desilo", kaže ova profesorka Urgentne medicine.

„Zapravo ga jesam pitala praktično pre i posle svake njegove posete da li je tamo bezbedno za njega, a on je odgovorio da jeste."

Kad je Ahmadreza uhapšen u Iranu, njegova porodica je isprva govorila prijateljima i kolegama istraživačima da je doživeo saobraćajnu nesreću i da je još uvek u tamošnjoj bolnici.

Mislili su da će mu to pomoći da lakše bude pušten, ali uzalud. Tad su odlučili da izađu s informacijom o njegovom hapšenju u javnost.

Smrtna presuda

Lisa kaže da je to bio „neopisivi šok" kad je čula da je on osuđen na smrt.

„Sećam se njegove strasti i želje da donese promene", kaže ona.

„Želeo je da iskoristi naučne alatke i metodologiju da bi došao do doktorata, ali i da preko tih naučnih alatki pomogne narodu Irana."

Ahmadrezini prijatelji i kolege su sa mnom podelili fotografije na kojima se on vidi kako drži seminare širom Evrope i Irana.

Katarina Bom i Veronika Lindstrom, obe vanredne profesorke na Institutu Karolinska, delile su radni sto sa Ahamdrezom.

Opisuju ga kao „ljubaznu, skromnu i pristojnu osobu", koja je oduvek govorila o Iranu i kako je želeo da poseti tamošnje univerzitete „da bi podelio s njima svoje znanje i pomogao ljudima uprkos političkoj situaciji".

Molbe

Sedamdeset pet dobitnika Nobelove nagrade je 2017. godine napisalo otvoreno pismo iranskim vlastima tražeći da Ahmadreza Đalali odmah bude pušten na slobodu.

Pre dve nedelje, 150 Nobelovih laureata poslalo je novo pismo iranskom vrhovnom vođi Aliju Hamneju, zatraživši od njega da interveniše i pusti Đalalija.

Prošlog meseca je Amnesti internešenel zatražio od Irana da zaustavi njegovo pogubljenje.

Švedski ministar inostranih poslova takođe je razgovarao s iranskim kolegom i zatražio da izvršenje smrtne kazne bude stopirano.

Međutim, Iran je odbacio molbu Švedske i usprotivio se „bilo kakvom uplitanju".

• Putovanje avionom koji je pokrenuo iransku revoluciju
• „Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države

Spisak stranih i dvojnih državljana koje je Iran uhapsio zbog špijunaže je podugačak.

Grupe za borbu za ljudska prava optužuju Teheran da ih koristi kao pione da bi iznudio ustupke od stranih vlada.

Samo prošlog meseca Iran je pustio britansko-australijanskog predavača koji je odležao desetogodišnju zatvorsku kaznu za špijunažu u zamenu za tri iranska zatvorenika.

Britansko-iranska humanitarna radnica Nazanin Zagari-Retklif takođe boravi u pritvoru.

Posveta

Ahmadreza je posvetio svoju doktorsku tezu narodu Irana, napisavši na prvoj stranici:

„Ljudima ubijenim ili pogođenim katastrofama širom sveta, a naročito stanovnicima grada Bam u Iranu."

U zemljotresu u Bamu 2003. godine stradalo je više od 26.000 ljudi.

On nije ni sanjao da bi njegova diploma iz Urgentne medicine mogla da ga osudi na smrt. Njegova žena kaže da je samo želeo da spasava živote i sprečava ponavljanje takvih nesreća.

Ahmadrezina ćerka pošla je očevim stopama i sada pohađa isti univerzitet na kom je njen otac stekao doktorat.

Ovaj sled događaja izaziva pomešana osećanja kod Vide, koja je podržavala ćerku.

„Kad je završila srednju školu sa najboljim ocenama, njen otac nije bio tu da proslavi sa njom", kaže Vida kroz suze.

„Kad su je primili na Institut Karolinska - a kao i otac ona je odabrala medicinu - njen otac ponovo nije bio prisutan."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.05.2021)