Monolog psa utopljenog u istoriju

Ima pasa i pasa. Ja sam bio pas odabrani. Imao sam dobre papire i u žilama vučju krv. Stanovao sam na uzvisini i udisao sam mirise pogleda na livade u suncu, na smreke na kiši i grudve zemlje pod snijegom. Imao sam čestitu kuću i ljude da mi služe. Hranili su me, prali, četkali, izvodili u lijepe šetnje. Doduše, poštujući me, ali bez povjerenja. Nitko nije zaboravljao čiji sam pas. Svaka pišljiva džukela može imati gospodara. Ali, pažnja – marš, kloni se usporedbi.