Последњи дивчибарски чобани

Славиша, његов отац Милосав, мајка Милена, сестра Славица и најмлађи Андрија од ране зоре до мрклог мрака обрађују земљу и гаје стоку по принципима органске пољопривреде. “Ово је мала производња, у планинском крају не можеш да се поуздаш у неку велику производњу. Овде предатора има са свих страна, посејеш кукуруз, пшеницу или зоб, ту су одмах јазавци, гавранови, у госте нам долазе срне, дивље свиње, шакали. У принципу сваштаримо, држимо овце, живину,