Куба реформише социјалистички систем, смањује субвенције грађанима

Кубанска влада спроводи финансијску реформу којом ће, како каже, смањити субвенције грађанима, преуредити валутни курс и повећати плате.

Више од 60 година, Куба је грађанима готово бесплатно давала пиринач, млеко, пасуљ, шећер, пилетину, чак и цигарете, скоро бесплатна је била и струја, што је многима омогућило да живе.

Месечну корпу са 19 основних намирница Кубанци су до краја прошле године плаћали свега 0,75 долара (0,6 евра), а од овог месеца их она кошта десет пита више - седам долара (5,76 евра).

Новим мерама влада жели да повећа продуктиност и ублажи економску кризу преуређујућуи социјалистички поредак, али задржавајући опште бенефиције за грађане у здравству и образовању.

"То је велики помак за друштво које је 62 године живело и функционисало на исти начин", рекао је кубански економиста Рикардо Торес и додао да је основна "порука: за иоле лагодан живот мора се наћи посао".

Поред пандемије корона вируса са којом се бори цео свет, Куба се бори и са падом бруто домаћег производа за 11 одсто и губитком од 5,6 милијарди долара прихода због економских санкција које је против те земље поново увео одлазећи председник САД, Доналд Трамп.

Образовне и здравствене услуге и даље су бесплатне, а влада ће и даље давати млеко за децу до седам година и храну угроженим групама.

Међутим, многи сматрају да ће реформе довести до повећања неједнакости у друштву.

Политички аналитичар Харолд Карденас је оценио да би било претерано рећи да је ово почетак краја кубанског социјалистичког система, али да ће се многе ствари променити.

Око седам од 11 милиона Кубанаца је радно способно, а незапослено је 2,7 милиона људи који дане поводе на улицама у беспослици.

Влада не каже како ће их запослити, већ је само за крај ове године начелно најавила закон о "подстицању приватног бизниса".

Највидљивија тренутна промена већ сада је елиминација "конвертибилног пезоса", кубанске валуте с девизним значењем, повезане с доларом која је имала за циљ извлачење новца из иностранства који је био потребан за куповину многих добара, често чак и основних ствари, које је тешко нац́и а платити "обичним песосима".

Тај систем двоструке валуте уведен 1994. године да би ублажио кризу проузроковану губитком помоц́и и субвенционисаном трговином после распада Совјетског Савеза. Али тај систем је срезао владине рачуне, обесхрабрио извоз и запошљавање и финансирао неефикасне државне компаније које сада имају годину дана да докажу своју одрживост или се затворе. Зато ц́е од сада у оптицају бити само "кубански пезос".

Поред тога, влада повец́ава плате - учетворостручила их је у неким случајевима, и подиже минималну плату са 20 (16,5 евра) на 87 долара (71,5 евра) месечно.

Али мало ко на Куби поздравља промену јер су цене многе робе, укључујуц́и храну и бензин, такође порасле. На пример, килограм пиринча коштао је 0,25 пезоса, а сада је 7,0 пезоса - 28 пута више. Цена гаса за кување скочила је више од 20 пута. Цена превоза аутобуса упетостручена је.

Толико је жалби на нове цене, посебно електричне енергије, да су власти недавно на јавној ТВ објавиле да су их смањиле.

Реформа такође погађа растуц́и приватни сектор Кубе, који је влада периодично проширивала или смањивала пошто га је допустила 1993. године и где је настало 600.000 радних места само у протеклој деценији.

Упркос општој забринутости, председник Мигел Диас-Канел је обец́ао да нико нец́е бити остављен по страни већ је циљ, рекао је он, да се свим Кубанцима "гарантује вец́а једнакост у приступу могуц́ностима, правима и социјалној правди" и то не кроз егалитаризам, вец́ "јачањем интереса и мотивације за рад".

(Бета, 14.01.2021)