Vislava Šimborska: Nebo

Od toga je trebalo početi: nebo. Prozor bez daske, bez futera, bez stakla. Otvor i ništa više, ali otvoren širom. Ne moram vedru noć da čekam, niti glavu da zabacujem da bih se zagledala u nebo. Nebo mi je iza leđa, pod rukom i na kapcima. Nebo me obavija hermetički celu i podiže odozdo. Ni najviše planine nisu bliže nebu od najdubljih dolina. Ni na jednom mestu nema ga više nego na drugom. Oblak je isto bezuslovno pritisnut nebom kao i grob. Krtica je isto