Како је Мика Алексић упознао Аркана, како је водио позориште “Душко Радовић”, како је… Ако је то сада уопште важно? – Читајте у Недељнику
Недељник 20.01.2021 | Вељко Миладиновић
Фотографија Игор Павићевић “Верујем у Бога и српство, верујем у мир и будућност за нашу децу”, отприлике је гласила реченица, парафраза Јована Дучића, коју је требало у камеру да изговори посланички кандидат и лидер једне новоформиране странке.
Али, када би господин у скупом оделу – униформу је одложио накратко – прошао “бога” и “српство” и стигао до “мира” , некако би увек зашлајфовао, па је снимање морало да се прекине и крене из почетка. “Нешто ми не иде са тим миром”, духовит је био господин у скупом оделу, а шала је била из категорије оних “смешно је зато што је апсолутно тачно”. Били су то они никољдански избори 1993. године када је Депос говорио да има шансе, има, има; радикали да они долазе;
