Школе и историја: Које су најстарије гимназије у Србији и како су осниване
Недавно је Ваљевска гимназија прославила јубиларни 150. рођендан, али она није ни међу првих пет најстаријих српских гимназија.
Тачно два миленијума је требало да прође да гимназије - вероватно најзначајније образовне установе настале у Античкој Грчкој - освану и на овим просторима.
Иако је у новембру Ваљевска гимназија прославила век и по постојања она није ни међу првих пет најстаријих гимназија у Србији.
Прва српска гимназија отворена је захваљујући залагању митрополита Стефана Стратимировића у Сремским Карловцима 1792. на територији тадашње Хабзбуршке монархије.
Најстарија гимназија у ужој Србији је Прва крагујевачка која је почела са радом 1833. године, затим следе Чачак, Зајечар и Шабац које ову врсту школа добијају четири године касније.
- Колико (не) знамо о Вуку Караџићу
- Како се развијала писменост у Србији
- Србија и антифашизам: Шта деца данас уче
„Карловачка гимназија је основана у клими просвећености која је обележила добар део 18. века, захваљујући привилегијама које су Срби уживали у Аустријској монархији и Карловачкој митрополији, као и грађанском слоју Срба који је настао у варошима северно од Саве и Дунава&qуот;, каже за ББЦ историчар Радомир Поповић.
Све до почетка 19. века, Срби су живели под влашћу турске и аустроугарске империје, а у приморју, у данашњој Хрватској, до краја 18. века под Млецима.
„Положај српског народа унеколико је био повољнији у Хазбуршкој монархији у којој су током 18. века, за време владавине просвећених царева спроведене реформе&qуот;, истиче Поповић.
Карловачка гимназија - 1792.
Када је 1790. за карловачког митрополита изабран бечки ђак Стефан Стратимировић готово истовремено започео је поступак основања гимназије и рад на прикупљању новца од имућних трговаца.
Две године касније, остварио је план.
Убрзо по оснивању гимназија постаје средиште српске просвете, културе и духовности.
У почетку су њени ђаци били из Карловаца и околине, али убрзо пристижу из свих српских крајева, наводи се на сајту школе.
И јужно од Саве и Дунава, за време Првог српског устанка, и касније, током прве половине 19. века, учени Срби из Аустријске монархије били су најзаслужнији за развој просвете и образовања.
- Ко је био Милан Јовановић Батут - чије име смо највише пута чули ове године
- Србија: Шта обележавамо на Сретење и зашто је то битно
Шумадијски устаници и учени Срби из прека
„Доситеј Обрадовић, први министар просвете у Србији симболичка је спона између просвећеног 18. века и романтичарског 19. века, између Срба из Аустрије и младе српске државе&qуот;, наводи Поповић.
Осим Доситеја, ту је и низ образованих у учених Срба који су „из прека&qуот; допринели развоју школа и културних установа у Србији: Иван Југовић, Божа Грујовић, Лазар Војиновић за време Првог српског устанка, а касније Димитрије Давидовић, Димтрије Исајловић, Јован Стерија Поповић, Јован Хаџић и многи други.
Они су уједно били и први професори у гимназијама, потом на Великој школи, као највишим образовним установама.
„Можемо слободно рећи да су Србију као државу упоредо градили неуки шумадијски устаници и учени Срби из прека&qуот;, каже Поповић из Историјског института Београд.
За време Првог српског устанка (1804-1813) поред основних школа у Србији је 1808. године основана Велика школа која је била између гимназије и универзитета.
Гимназија Јован Јовановић Змај у Новом Саду - 1810.
Српска православна велика гимназија, данашња „Јован Јовановић Змај&qуот; у Новом Саду, основана је 1810. на иницијативу више виђенијих Новосађана тог времена.
Званично је почела са радом 1816. године, мада је школа на том месту је постојала и раније.
Застава гимназије на којој је с једне стране Исус Христос, а на другој Свети Сава, установљена исте године, и данас краси улаз у зграду.
„Сматра се да је у периоду од 1816. године па до 1848. године Гимназију похађало преко 3.300 ученика што је дало немерљив значај за развој интелигенције и национални препород код Срба&qуот;, наводи се на сајту школе.
Значајан развој просвете у Србији уследио је тек после стицања аутономије 1830. године.
У Београду је тада основана трогодишња „Верховна школа&qуот;.
Крагујевачка гимназија 1833.
Верховна школа је 1833. пресељена у Крагујевац и претворена у четвороразредну, па петоразредну гимназију.
Такозвана Прва крагујевачка гимназија ове године пуни 188 година, а настала у јеку борбе за национални идентитет и независност српских образовних установа.
Кроз историју, ова школа делила је недаће са народом.
„Тако су 1941. године трупе немачких агресора стрељале у Шумарицама ђаке и наставнике гимназије&qуот;, стоји на школском сајту.
Од 1874. и девојчице су после завршене основне школе могле да наставе школовање у овој гимназији.
Чачанска, Шабачка и Зајечарска гимназија 1837.
У писму Кнезу Милошу од 12. априла 1832. Вук Караџић пише „...да би ваљало, осим Велике школе у Београду, уредити таке три школе: једну у Шумадији, другу доље преко Мораве, а трећу горе преко Колубаре&qуот;, наводи се у историјату школе у Чачку.
Ове три главне школе односиле су се: „горе, преко Колубаре&qуот; на Шабац, „преко Мораве&qуот; на Зајечар и „у Шумадији&qуот; на Чачак.
Године 1837. основане су три државне полугимназије у ова три града.
Настава у полугимназијама трајала је две године.
- Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију
- Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
Школа из Чачка је убрзо пребачена у Ужице, јер није било ученика за четвороразредну гимназију, највероватније зато што су родитељи децу радије давали у манастире, алии зато што школовани људи у то доба у Србији нису били цењени.
„Кнез, судије, капетани, били су неписмени, а сам Милош Обреновић чиновнике је третирао као своје слуге.
„Ипак, све обавезе према школи коју је сам народ издржавао су испуњаване, из чега професор Драгомир Поповић закључује „... да је народ волео школу као државну потребу, али је децу нерадо давао тамо&qуот;.
Међу професорима ове гимназије били су књижевник и књижевни критичар Јаша Продановић, као и патријарх Герман, који је пре него што се замонашио једно време био писар локалног суда и овде предавао веронауку.
Шапчани су уз гимназију имали и прву школску библиотеку у Србији. Школа основана 1837. годинама је била центар културног живота града.
Бурну историју ове школе и целе државе исписале су и ратне године. Изузетан допринос у прикупљању помоћи за болеснике и рањене дали су ученици Зајечарске гимназије, иако је школовање било заустављено.
Школске 1912. године, после опште мобилизације, због почетка Балканских ратова, зграда гимназије узета је за болницу и у њој су престала предавања.
Сви наставници почели су да извршавају војне задатке.
„У извештајима из 1918. године о ратној штети коју је школа претрпела током Првог светског рата налазе се и подаци да је зграда јако оштећена: од намештаја ништа није остало, учила готово и да нема, а библиотека не постоји&qуот;.
Како су изгледале гимназије у 19. веку?
Гиманзије у Србији од почетка биле су класичне, а ученици су припремани за будуће чиновнике или за студирање у иностранству.
„Србија је током 19. века плански, о државном трошку, школовала стручњаке на престижним европским универзитетима&qуот;, наводи Поповић.
Како се у гимназијама доста пажње посвећивало учењу класичних и живих страних језика, па се, после три деценије, увидело да се у гимнзијама није стицало практично знање.
„Оснивањем реалке у Београду, касније у осталим варошима Србије, покушано је да се то исправи и крене у стварање, како бисмо данас колоквијално рекли, техничке интелигенције&qуот;, наводи Поповић.
Од 1865. у Србији је основано прва реална гимназија, она је била између гимназије и стручне школе. Временом се све више приближавала класичним гимназијама.
Године 1839. основана је још једна полугимназија у Београду.
- Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања
- Новац или интересовање - шта је битније младима када бирају професију
Прва београдска гимназија 1839.
Ова гимназија је више пута кроз историју мењала и име и адресу.
У току школске 1846/47. из Конака кнегиње Љубице прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4.
Улица је добила назив јер је најстарији син кнеза Александра Карађорђевића који ће постати краљ Петар Први ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије.
„На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић&qуот;, пише се на сајту школе.
Најдуже се задржала на садашњој локацији у близини Цркве Александра Невског на Дорћолу, где је од 1938.
Ваљевска гимназије прославила 150. рођендан
Ваљевска гимназијска реалка почела је са радом 23. новембра 1870. године.
У току Првог светског рата рад школе је био онемогућен. У згради је једно време била смештена Ваљевска болница.
Школа ће поново примити ђаке и професоре по ослобођењу 1919. године.
Школа је 1925. добила и први клавир, а 1926. изграђено је ђачко купатило које је, у то време, и једино јавно купатило у Ваљеву.
*Текст је ажуриран подацима о гимназији у Новом Саду
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.24.2021)
