Јутрос око девет, када је трупало као некада! “Чудна времена, пријатељу мој”!

На телевизији тема коју живим ових дана. Медији, новинари, писање о људима, таблоиди…Адвокат Гајић и мој колега Бодрожић… А за то време, снег. Погледај… улази мој Андрија , сав у белом. Трупа, тако је говорила моја мајка када смо били деца. Изашао сам у двориште. Не могу да кажем да сам "покисао" "поснежило" ме! А да, сетио сам се. Отворио сам мали прозор у купатилу што гледа у школско двориште. Деца су управо излазила на велики одмор! Радост! Пре него да пишем