Брука, бре! Или о тоталној пропасти новинарских стандарда и срозавању професије у „случају Алексић“
Цензоловка 27.01.2021 | Тамара Скрозза
У актуелном случају Алексић, баш као и у многим сличним, било би добро да се договоримо макар о најосновнијим правилима; да се присетимо жртава; да не заборавимо људска права, да не судимо и не изигравамо полицајце. Уколико нам је то тешко или немогуће, онда ништа. Имаћемо управо ово што нам се већ данима врти по киосцима, а што је већ сада обесмислило једну важну тему, осумњиченог већ ставило на гиљотину, а жртве поставило на стуб срама.
Илустрација: Милан Дог Случај Алексић показао је да ништа нисмо научили. Сви силни тренинзи, препоруке, кодекси, закони, убеђивања, расправе… како ће се испоставити, били су узалуд. На прву назнаку да је учитељ глуме Мирослав Мики Алексић наводно годинама силовао и на друге начине спроводио насиље над својим ученицима – медији, не само таблоиди, сервирали су публици читаве фељтоне у којима се помињу вибратори, гаћице, шта, како, и све што већ уз силовање иде.
