Od 1.000 ljudi tek je poneko dao paru uličnom sviraču: Nisu slutili ko je on, ni koliko muzika vredi

Zašto ne uspevamo da vidimo lepotu, da li smo toliko preokupirani trivijalnim, svakodnevnim, previše zauzeti da se posvetimo trenutku? Sva ta pitanja je pokrenuo jedan violinista, skromni ulični svirač za bejzbol kačketom, koji je 2007. godine svirao u ulazu u njujorški metro. Ispred njega je tog januarskog dana ležao kofer za violinu, a u njemu nekoliko dolara. Odsvirao je šest dela od Baha, Masnea, Šuberta i Ponsea. Za to vreme (45 minuta) pored njega je prošlo