Избори на Косову и у Србији одложиће наставак дијалога на неко време (ВИДЕО)

Изборни процес на Косову а затим и у Србији на неко време ће одложити наставак дијалога Београда и Приштине и у том периоду не треба очекивати неки епохални споразум две стране, слажу се у оцени косовски политички аналитичар Бељуј Бећај и асистент на београдском Факултету политичких наука Стефан Сурлић.

У изјави агенцији Бета, Сурлић наводи да очекује да ће Брисел иницирати наставак дијалога након успостављања нове Владе на Косову али да ће тај процес бити прекинут новим изборним циклусом у Србији.

"У том временском периоду се не очекује епохални споразум, али свакако да ће се позиција ЕУ и САД консолидовати у заједнички захтев за нормализацијом односа и деблокадом Косова на међународом плану. То значи да ће притисак бити усмерен на обе стране, али да је највећи услов пре свега према Београду", рекао је Сурлић.

Он је додао да не би требало очекивати финални споразум и да ће за медијаторе бити велики изазов да се односи Београда и Приштине у међувремену не погоршају, узимајући у обзир актуелну изборну кампању у којој се на основу порука политичара из Приштине наслућују популистички и радикални потези.

Бећај је у изјави Бети додао да разговори треба да почну али да је врло тешко очекивати озбиљне резултате сем фотографисања страна у дијалогу, тим пре јер није искључена ни могућности нових избора на Косову, имајући у виду начин на који се бира председник Косова.

"С друге стране, изјава председника Србије Александра Вучиц́а да све док је он председник, нец́е бити признања Косова, отежава сваку иницијативу за постизање договора", навео је Бећај.

Бећај је додао да идеја о размени територија није у фокусу али да се може поново отворити у процесу дијалога, посебно како се процес буде приближавао завршетку.

"Ако се оживи, последице размене територија су озбиљне. Прво, подривају независну државу Косово, промовише масовно расељавање Срба који живе јужно од реке Ибар. Отвара се могуц́ност националног уједињења са Албанијом. Рачун за ове процесе упућује се косовској страни као узрочнику идеје о 'етничкој Албанији' и стварају се етничке државе. Тај преседан (иако споразуман) изазивао би домино ефекте свуда где постоје међунационални сукоби. Вучиц́ би тако успео да постигне поделу Косова и уједињење Срба у једну државу, што ни ратом није могао да учини Слободан Милошевиц́", оценио је он.

Приштински аналитичар сматра да се најаве администрације новог америчког председника Џозефа Бајдена суштински разликују од администрације Доналда Трампа јер он признаје територијални интегритет и суверенитет Косова и јер ће тражити решење тог питање обједињавањем напора са ЕУ, чиме ће умањити све руске напоре који могу да отежају или онемогуће решавање процеса дијалога.

"У стварности, после последње изјаве Вучиц́а да док је он председник 'нец́е признати независност Косова' епилог дијалога нец́е имати резултата... Потпуна нормализација се нец́е догодити брзо, упркос очекиваном ангажовању САД након доласка нове администрације, као и очекиваним променама у односима између САД и ЕУ", сматра Бећај.

Сурлић је додао да идеја о размени територија јесте одбачена од међунароних актера али да је Београд није одбацио и да само чека адекватан политички моменат у којем би се кандидовао компромис који подразумева такво решење.

"У околностима у којима се захтева брз договор и неки вид прихватања косовске независности, а системски угрожавају права српске заједнице на Косову, не примењује Заједница српских општина и многе одредбе Ахтисаријевог плана, разграничење у виду повлачења линија на етничкој основи се види као једно од врло прихватљивих решења за политичку елиту у Београду. Без обзира на међународне притиске који ће тек уследити, било каква врста признавања независности Косова од стране Србије не може избећи политичку нестабилност и дубоки друштвени расцеп. Стога идеје разграничења од поделе до размене територије тихо тињају", сматра Сурлић.

Он је оценио да ће за Вашингтон и нову администрацију САД Балкан и даље остати симболички важно питање као одбрана оправданости опсежне интервенције деведесетих година али да је Америка свесна да без Русије нема пуног међународног признања Косова у виду чланства у УН.

"Грађани оба друштва не виде директне користи од евентуалног споразума. Политички лидери Београда и Приштине представљају нормализацију као маратон наметнут од ЕУ, као такмичење у коме се морају знати победник и губитник. У таквом амбијенту нема друштвених подстицаја који би сензитивна питања као што су суочавање с прошлошћу, ратне злочине, питање несталих, статус расељених и друга, представили као неопходан услов трајном миру и разумевању", навео је Сурлић.

Асистент на ФПН је додао да су и економска и привредна сарадња дубоко условљене политичким односима две стране, па је неопходно раздвојити техничка од статусних питања.

(Бета, 04.02.2021)