Ako neko pita za me

Ledeni novembarski dan, sve okovano u vodeno srebro, ulice, drveće, krovovi. Tako okovanim granama vetar teško šta može, pa ipak duva i ujeda za kožu, pomera jedan kabel što se poprečio dužinom mog prozora i čujem ga kako zavija provlačeći se kroz beton i cigle i preteći nam poručuje da je jači i od leda, a pogotovo od kiše koju je zaustavio u padu. Veče odmiče. Zvonjava telefona u vreme kad se to ne očekuje. Nepoznati glas, ima u sebi mora i Dalmacije, izgovara