Вакцинација против корона вируса: Како напредују Србија и Балкан - из дана у дан

Кад је у питању вакцина против Ковида-19, већина људи поставља једно питање - кад ћу ја доћи на ред да је добијем?

На крају крајева, вакцинисање читавог света против Ковида-19 питање је живота и смрти.

Шачица земаља одредила је врло конкретне циљеве, али у остатку света слика је много мање јасна.

Оно подразумева компликоване научне процесе, мултинационалне корпорације, опречна обећања влада и огромну дозу бирократије и регулативе.

Није нимало једноставно.

• Зашто је Србија у врху земаља у свету по броју вакцинисаних
• Водич кроз вакцине против корона вируса у Србији
• Ко не би требало да прими вакцину против корона вируса - 10 питања и одговора
• Да ли ће и руска и кинеска вакцина бити карте за Европску унију

У Србији је до 4. августа, према подацима Владе, издато укупно више од 5,55 милиона доза, а ревакцинисано је више од 2,7 милиона људи.

Погледајте како се програм вакцинације одвија широм света.

Цлицк хере то сее тхе ББЦ интерацтиве

Колико вакцина је направљено до сада?

До сада је дато више од 4,1 милијарде милиона доза разних вакцина против корона вируса, у више од 100 земаља широм света. То је најмасовнији програм вакцинације у историји.

Цлицк хере то сее тхе ББЦ интерацтиве

Прве вакцине дате су мање од годину дана након најранијих случајева новог корона вируса потврђених у Вухану, у Кини, али глобално вакцинисање било је неуједначено.

Неке земље су обезбедиле и испоручиле дозе великим деловима свог становништва - али многе друге још чекају да им стигну прве пошиљке.

У првим рундама вакцинације, у многим земљама приоритети су:

• старији од шездесет година
• здравствени радници
• људи који су клинички угрожени

А у земљама као што су Израел и Велика Британија, већ се јављају обећавајући знаци да вакцине смањују број хоспитализација и смрти, као и преношење болести у заједници.

Али док су скоро сви у Европи и Америкама започели кампање вакцинације, то се десило само у малом броју Афричких земаља.

Агата Демара, директорка глобалних предвиђања за Обавештајну јединицу Економиста (ЕИУ) урадила је једно од најсвеобухватнијих истраживања на ову тему.

ЕИУ се бавила светским производним капацитетом баш као и здравственом инфраструктуром неопходном да ове вакцине стигну до људи, бројем становника са којим нека земља мора да се носи и, наравно, оним што оне могу да приуште.

Највећи део резултата истраживања уклапа се у предвидљиве границе између богатих и сиромашних.

Велика Британија и САД у овом тренутку су добро опскрбљене вакцинама, зато што могу себи да приуште да уложе много новца у израду вакцина и тако се ставе на сам врх реда за чекање.

Неке друге богате земље као што су Канада и Европска унија много више заостају за њима.

Већина земаља са ниским примањима није још ни почела са вакцинацијом.

• Колико још има вакцина у Србији и шта ако нестане доза
• Да ли ће нам вакцине против Ковида-19 вратити живот на старо

Да ли богате земље гомилају вакцине?

Канада се суочила са критикама крајем прошле године зато што је купила пет пута више залиха него што је земљи потребно да би покрила читаву популацију, али чини се да није у ситуацији да добије приоритетну испоруку.

То је зато што је ова земља одлучила да уложи новац у вакцине из европских фабрика, забринута да би САД под Доналдом Трампом могле да уведу забрану на извоз.

Али то се испоставило као веома лоша процена.

Европске фабрике се муче са испоруком и у скорије време је ЕУ, а не САД, била та која је претила забраном извоза и спроводила је у дело.

Италија је блокирала извоз неких вакцина у Аустралију.

Неким земљама иде боље од очекиваног.

Србија има бољи учинак од било које земље у ЕУ, кад је у питању пропорција њеног становништва која је већ вакцинисана.

За успех Србије делом је заслужна ефикасна вакцинација, али земља такође извлачи корист од „вакциналне дипломатије&qуот; - битке између Русије и Кине за надмоћ у источној Европи.

Србија има приступ вакцини Спутњик В из Русије, Синофарм из Кине, Фајзер из САД/Немачке и Оскфорд Астразенека настале у Великој Британији.

До сада је већина људи примила Синофарм.

Шта је „вакцинална дипломатија&qуот;?

Утицај који Кина врши овде вероватно ће бити дугорочан.

Земље које користе прву и другу дозу Синофарма рачунаће на Кину и за евентуалне бустер дозе уколико буду биле неопходне у будућности.

Уједињени Арапски Емирати такође се умногоме ослањају на Синофармову вакцину - у фебруару је она чинила 80 одсто доза које се тамо дају.

УАЕ гради и Синофармов производни погон.

„Кина долази са производним погонима и обученим радницима, тако да ће то Кини омогућити дугорочни утицај&qуот;, каже Агата Демара.

„И због тога ће владама примаоцима бити веома, веома незгодно да Кини одбију било шта у будућности.&qуот;

То што сте глобална суперсила у вакцинама, међутим, не значи да ће ваша популација бити вакцинисана прва.

Истраживање ЕИУ предвиђа да две светске суперсиле у производњи вакцина, Кина и Индија, можда неће бити довољно вакцинисане до краја 2022. године.

То је зато што обе земље морају да се носе са огромним бројем становника и ограниченим бројем здравствених радника.

• Сва питања и одговори о Фајзеровој вакцини
• Руска вакцина Спутњик: Делотворна 92 одсто
• Шта знамо о кинеским вакцинама против короне

Који су изазови?

Успех Индије као произвођача вакцине против Ковида углавном се своди на једног човека - Адара Пунвалу.

Његова компанија, Индијски институт за серум највећи је произвођач вакцина на свету.

Али средином прошле године, његова породица почела је да мисли да је он изгубио разум.

Кладио се у стотине милиона долара властитог новца на вакцине док још није знао да ли ће оне да функционишу.

Прве дозе тих вакцина, у изради Оксфорда и Астразенеке, биле су испоручене индијској влади у јануару.

Он сад производи 2,4 милиона доза дневно.

„Мислио сам да ће притисак и сво лудило да попусте сад кад смо направили производ&qуот;, каже он.

„Али прави изазов је задовољити све.&qуот;

Он каже да производња не може да се појача преко ноћи.

„Потребно је време&qуот;, каже Пунвала.

„Људи мисле да Институт за серум има магични напитак. Јесте, добри смо у ономе што радимо, али немамо чаробни штапић.&qуот;

Он сад има велику предност, зато што је кренуо да гради погоне у марту прошле године и да у августу прави залихе материјала као што су хемикалије и стаклене бочице.

Током саме производње, количина направљених вакцина може у великој мери да варира и има много стадијума у којима ствари могу да пођу по злу.

„То је подједнако занат, баш као и наука&qуот;, каже Агата Демара.

Произвођачима који започињу производњу сада биће потребни месеци да направе вакцине.

А исто важи за сваки бустер који би могао да буде потребан за борбу против нових сојева.

• Шта је вакцина и сва питања која вас занимају
• Да ли можете да пренесете Ковид-19 ако сте вакцинисани

Хоће ли Ковакс убрзати расподелу вакцина?

Пунвала каже да је у обавези прво да испоручи вакцине Индији, а потом Африци, преко програма Ковакс.

Многе сиромашније земље ослањају се на испоруке од Ковакса, међународне иницијативе која покушава да обезбеди да сви на свету имају приступ вакцини против корона вируса.

Ковакс је иницијатива коју предводи СЗО, а укључује и Глобални савез за вакцине (Гави), као и Центар за припремљеност на епидемије (Цепи).

Он обећава да ће обезбедити довољно доза да се вакцинише 20 одсто становника земље који могу да се вакцинишу.

Гана је постала прва земља која је добила вакцине преко овог програма 24. фебруара.

Ковакс планира да испоручи две милијарде доза вакцина широм света до краја године.

Али овај план подрива чињеница да многе земље учеснице истовремено покушавају да склопе властите споразуме са стране.

Адар Пунвала каже да га је контактирао скоро сваки афрички лидер са континента да би дошао до вакцина самостално.

Ни Агата Демара и ЕИУ нису превише оптимистични по питању тога шта Ковакс може да постигне.

Чак и ако све буде ишло по плану, циљ шеме је да покрије свега 20-27 одсто становника неке земље ове године.

„То ће чинити врло малу маргиналну разлику, уместо да доведе до великог преокрета&qуот;, каже Демара.

У њеном предвиђању за Обавештајну јединицу Економиста, неке земље можда неће бити до краја вакцинисане до 2023. године - нити било када.

Вакцинација можда није приоритет за сваку земљу, нарочито не за оне које имају млађу популацију и немају огромне бројеве болесних.

Проблем са тим сценаријом је да док год вирус негде може да цвета, моћи ће и да мутира и сели се.

Варијанте отпорне на вакцине наставиће да се развијају.

Нису све вести, међутим, лоше. Вакцине се производе брже него икад, али размере задатка - имунизација 7,7 милијарди људи - огромне су и никад раније није покушано ништа слично.

Демара сматра да би владе требало да буду искрене према својим грађанима о томе шта је могуће:

„Веома је тешко некој влади да каже: 'Не, нећемо успети да постигнемо масовну имунизацију у наредних неколико година.' Нико то не жели да изговори.&qуот;

Дата новинарство: Беки Дејл и Насос Стајлиану

О овим подацима

Информације на мапи и табели изнад организовао је Наш свет у подацима, сарадња између Оксфордског универзитета и образовне добротворне установе.

Бројеви становништва преузети су из процене Уједињених нација средином 2020. године.

---

Погледајте видео о вакцинама које се користе у Србији

---

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
• КАКО И ГДЕ МОГУ ДА СЕ ТЕСТИРАМ: Различити тестови

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.04.2021)