Vojska ne pravi muškarce: Ko je muško, biće muško i bez uniforme, ko se bode u b*lju, naći će dečka i u kasarni
Luftika 11.02.2021 | Antonije Kosanović
Sećam se kevine sreće kada je objavljeno, baš negde pred moje punoletstvo, da se ukida obavezno služenje vojnog roka.
Moram priznati da sam i ja tada bio srećan, valjda iz razloga što ću imati više vremena za gluvarenje, jurenje cura i, uopšteno govoreći, jedno tinejdžersko zajebavanje. Bilo je dana kada sam bio toliko dokon i indisponiran da mi je prolazilo kroz glavu kako bih mogao da „ubijem“ vreme u vojsci, da me vrati malo u životni stroj. Sama obuka ne bi bila loša u smislu nekakvog znanja, čini mi se, kao veština preživljavanja i ne daj bože samoodbrane, ali slušajući priče
