Nauka i zdravlje: Ljudski mozak - misteriozni organ prepun tajni koje čekaju da budu otkrivene
„Mozak je najsloženija i najzagonetnija struktura u univerzumu. Ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“, kaže neuronaučnik Fakundo Manes.
Iako je poslednjih godina ostvaren veliki napredak, mozak ostaje misteriozni, složeni organ, prepun tajni koje samo čekaju da budu otkrivene.
Ali u okviru onoga što znamo, malo je njih koji su toliko upoznati s ovim organom kao Fakundo Manes.
On je mozak pretvorio u najveći predmet proučavanja.
Manes, rođen u Argentini, ima doktorat iz nauka sa Univerzitetu u Kembridžu, najvišu diplomu koja se dodeljuju izuzetnom istraživanju na polju nauke.
Objavio je nekoliko knjiga i gostovao u brojnim TV emisijama čiji je cilj da informišu najširu javnost o najnovijim naučnim dostignućima iz neuronauke.
- Studentkinja za sedam dana rešila matematički problem star 50 godina
- Kako Kovid-19 može da ošteti mozak
- Istine i zablude o neuronauci
Njegova najnovija knjiga, napisana u partnerstvu sa Mateom Nirom, objavljena je na španskom i zove se „Mozak budućnosti".
Autori se bave savremenim pitanjima kao što su uticaj novih tehnologija na mozak, neuroetikom i ulogom nauke kao posrednika u društvenim problemima.
Manes je govorio za BBC tokom Festivala Arekvipa, koji je održan onlajn krajem prošle godine.
Šta mozak čini toliko fascinantnim?
Mozak je fascinantan zato što je, između ostalih njegovih kvaliteta, jedini organ koji pokušava da objasni samog sebe.
Razumemo sve što razumemo zahvaljujući njemu, od disanja, preko čitanja ovog intervjua do postavljanja filozofskih pitanja.
To je najsloženija i najzagonetnija struktura u univerzumu.
Mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji.
Pogledajte video: Genije koji je promenio svet
Koliko stvarno znamo o njemu?
U poslednjih nekoliko decenija saznali smo više o mozgu nego u čitavoj ljudskoj istoriji.
Samo da pomenem nekoliko otkrića: pokazali smo da pamćenje, suprotno opštoj percepciji, nije kutija u kojoj čuvamo naše uspomene, već da je to naše poslednje pamćenje.
Znamo da se nervne ćelije neprestano stvaraju tokom čitavih naših života, čak i u odraslom dobu.
Imamo bolje razumevanje empatije, kritičnih oblasti jezika, moždanih mehanizama emocija i nervnih kola koja učestvuju u posmatranju i tumačenju sveta oko nas.
Postignut je značajan napredak u ranom otkrivanju psihijatrijskih i neuroloških bolesti, a produbljujemo i naše znanje o procesu učenja.
Naše poznavanje mozga doprinosi unapređenju kvaliteta života, i pojedinca i društva u celini.
Šta je još ostalo da se otkrije o mozgu i kad ćemo to otkriti?
Naučili smo mnogo o konkretnim moždanim procesima, ali i dalje ne postoji teorija koja objašnjava njegovo opšte funkcionisanje.
Nadalje, nova znanja postavljaju nova pitanja.
Možda mžemo da se upitamo da li ćemo ikad uspeti da do kraja rešimo sve zagonetke mozga.
Da li je mozak savršena mašina?
Ne bih govorio o savršenosti, već o složenosti i potencijalu.
Tokom čitavih naših života, naš mozak se konstantno transformiše.
To je jedan fleksibilan i adaptivan organ.
Neuroplastičnost, kapacitet nervnog sistema da se modifikuje ili prilagodi promenama, omogućuje nervnim ćelijama da se reorganizuju, stvarajući nove veze i prilagođavajući aktivnosti kao reakciju na promene u okruženju.
Drugim rečima, naše iskustvo trajno menja naš mozak.
To je jedan od glavnih mehanizama preko kojih je naša vrsta evoluirala i adaptirala se tokom vremena.
Vaša najnovija knjiga zove se „Mozak budućnosti". Kako će izgledati mozak sutrašnjice?
U anatomskom pogledu, mozak se neće menjati vekovima.
Uz nove tehnologije koje se razvijaju, mogli bismo da pomislimo da će u budućnosti na mozak više uticati genetski inženjering i mogućnosti biotehnologije za širenje naših sposobnosti.
Danas možemo da manipulišemo genima preko veštačke selekcije i modifikuje biološke osobine.
Tehnologija omogućuje razvoj veštačkih tkiva, kao što je koža od plastike, i uređaja kao što su veštačke mrežnjače ili kohlearna implantacija, na primer.
Velika je verovatnoća da će u narednih sto godina biti moguće stvoriti ili regenerisati nervno tkivo koje čini mozak.
To će imati važne implikacije za lečenje bolesti za koje trenutno nema leka, kao što je demencija.
- Ko može da sklopi Rubikovu kocku za sekundu
- Ilon Mask otkriva planove za moždano hakovanje
- Parkinsonova bolest - od nje se ne umire, ali se s njom umire
- Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
- Demencija - ozbiljna pretnja fudbalerima
Neki ljudi veruju da će nam nove tehnologije omogućiti da prestanemo da koristimo mozak. Da li će biti tako?
Ne, nikako. Nijedna mašina ne može da zameni naš mozak.
Naš um je mnogo više od običnog procesora podataka.
Pomislite samo na sve sposobnosti našeg društvenog mozga, kao što je razumevanje uma drugog ljudskog bića, saosećanje sa njegovim bolom, reakcija na njega.
Empatija, altruizam i saradnja sposobnosti su koje su strane bilo kojoj mašini i one su od suštinske važnosti za naše živote.
Ne smemo da zaboravimo da su ljudi prevashodno društvena bića.
Mozak se razvijao milionima godina. Mogu li evoluciju da preokrenu veštačka inteligencija, nove tehnologije ili bilo koji drugi faktor?
Upravo zato što je proizvod miliona godina evolucije, potrebne su hiljade godina da bi se videle promene na nivou mozga.
Kad pogledamo istoriju naše evolucije, nije bilo nikakve krupnije promene u fizičkom izgledu ljudi poslednjih 200.000 godina.
Teško je pomisliti da će struktura mozga biti drastično modifikovana u narednih nekoliko vekova.
Niti će se evolucija mozga preokrenuti, jer baš kao što neki zadaci zahtevaju manje funkcija, kao što je pamćenje podataka ili izvođenje određenih matematičkih operacija, neki drugi zahtevaju više.
Ali od suštinske je važnosti čuvati se od stresa koji proizvodi preterana zavisnost od tehnologije, zato što znamo da hronični stres ima negativan uticaj na naše zdravlje i naš mozak.
Jesmo li mi naš mozak ili naše emocije?
To je veoma dobro pitanje. Mi smo oba, zato što to nisu dva odvojena pitanja.
Emocije imaju mesto u našem mozgu i centralne su za naše živote.
One utiču na naše pamćenje, zato što se življe sećamo stvari koje su ostavile utisak na nas.
Na primer, svi se sećaju šta su radili 11. septembra 2001. godine kad su napadnute Kule bliznakinje u Njujorku, ali se niko ne seća šta je radio dan pre toga.
Uz to, emocije utiču na naš proces donošenja odluka.
Uprošćeno gledano, mi imamo dva sistema za donošenje odluka: jedan automatski i brz, koji je proizvod evolutivnih mehanizama, i drugi, spor i racionalan.
Tokom dana, mi donosimo mnogo odluka za čije je donošenje potreban hiljaditi delić sekunde.
Ovi izbori su zasnovani na automatskim mehanizmima koje određuju emocije.
U stvarnosti, vrlo je malo odluka koje donosimo sporim sistemom, tokom kog važemo argumente za ili protiv neke situacije.
Mi smo vođeni emocijama; racionalno je puko objašnjenje nakon što smo već doneli odluku.
Pogledajte video: Kako pandemija korona virusa utiče na naš mozak
Kakav uticaj pandemija korona virusa ima na naš mozak?
Pandemija ima negativan uticaj na naše mentalno zdravlje.
Izloženi smo visokim nivoima stresa.
Naša rutina je potpuno narušena, uplašeni smo i odvojeni od bližnjih.
Ne raditi stvari koje smo navikli da radimo i raditi stvari koje nismo navikli da radimo zahteva mnogo truda.
Isto tako, privredne nedaće koje su nastale zbog ove situacije dovode do ozbiljnih društvenih nedaća koje se smatraju još jednim faktorom rizika za psihološke poremećaje.
Istraživanje pokazuje da se dugi periodi karantina vezuju za posttraumatski stresni poremećaj, emocionalni umor, depresiju, nesanicu, anksioznost, razdražljivost i nezadovoljstvo.
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Kako da ne sagorite tokom pandemije
Zbog toga je izuzetno važno sačuvati zdrave navike, kao što je dobar san, zdrava ishrana i izbegavanje duvana, alkohola i droga.
Moramo da se držimo rutine koliko god je to moguće, sa redovnim odlaskom na spavanje, ustajanjem, radom, učenjem i vežbom.
I moramo da učvršćujemo naše društvene veze, zato što nam one pomažu da održimo osećaj normalnosti i omogućuju nam da delimo sa drugima ono što osećamo.
Na mnogim mestima nije moguće susresti se uživo, ali možemo da ostanemo povezani zahvaljujući tehnologiji.
Moramo, takođe, da budemo malo manje strogi prema sebi: ne možemo da očekujemo isti nivo učinka, koncentracije ili energije posle toliko meseci provedenih pod pandemojom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.16.2021)
Izbori u Hrvatskoj: Ko bi mogao da čini novu vladu Hrvatske i kako će ishod glasanja uticati na život ljudi
Parlamentarni izbori u Hrvatskoj: HDZ i dalje najjača, ali ne može sama da pravi vladu
Izbori u Srbiji: Glasanje u Beogradu i drugim gradovima i opštinama istog dana - 2. juna, najavila vlast
