Šarl Bodler: Čovek i more

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vući Moru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvoja Vidi u talasanju tog večnog nespokoja, A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici; Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata; Srce ti se raduje odjeku svoga bata U toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi vas dvoje: Čoveče, niko ne zna dno tvoje provalije, More, tvoja bogatstva niko otkrio nije, Toliko ljubomorno