Tako je govorio Đole: Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči

“Snalazim se. Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi. Što se mene tiče, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje. Složim poneki pasijans, najčešce onaj od devet prema jednoj karti, crveno na crno, ne znam kako se zove… Otvorilo mi se već više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo… Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put…