Prozori su od marmelade

Stane nasred dvorišta. Gleda levo, gleda desno. Tamo gde je nekad bio letnjikovac, magla je legla preko ruševina. Kao da je njena kuća, a opet nije. Srce joj snažno bije u grudima. „Majka!“, vikne odjednom. Iz okolnog žbunja digne se jato ptica. Graktanje se razlegne poljem, kao da su te crne strvine poslednji živi stvorovi na svetu. Od snage koju je ranije osećala ostala je samo uspomena. Pogleda k zemlji. Vidi da joj se crna suknja vuče po blatu. Sagne se, uhvati