Балаш и ја - посвета лошег ђака и једна пијана фотографија
Радио 021 21.02.2021 | Зоран Стрика - стрика@021.рс
Оно што вам је срцу блиско не може реално да се сагледа све док се од тог предмета обожавања не удаљите мало. Ствар је страха, да не испаднете смешни, патетични, плитки, становник Општег Места.
Радни дан у петак се завршио у суботу, у три сата иза поноћи, и тек тада се створило време за ретроспективу емоција које ми је Балашевић донео у тинејџерском (и овом каснијем) добу. Њузфид је био пренатрпан опроштајима, освртајима, сећањима, линковима и ово је прилог томе. Људи који "не припадају том свету" открили су да је, ипак, и њима Балашевић нешто значио. Сумњам да је постојао или да постоји аутор на овим просторима који је успео да код толиког броја
