Вучевић: Напослетку... велики наш Ђоле... хвала ти на магији коју си правио, на тим нотама и словима

Речи и ноте буде сећања и продиру у душу призване Ђолетовом музиком, дошле су успомене, непозване и дуго већ непоменуте и освојиле ме. На тренутак сам опет био онај препланули клинац са Штранда, који по цео летњи дан игра пициге у плићаку са својим другарима из краја. Оживео сам оне благословене минуте заљубљивања када срце трепери док сам моју Мају освајао, рецитујући јој Ђолетове нестварне љубавне стихове. Прошетао ми кроз мисли и мој Драган Даниловић из