Pesma

„Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama“, pevali su tokom celog puta moji učenici. Kad bi neko počeo drugu pesmu, buntovno su se vraćali ovoj Đoletovoj i pevali je nekako meko, nekako ispovedno, kao da šalju poruke o tajni koju ne mogu nikom reći, a trebalo bi. Pred Postojnu smo stigli rano, još nisu posetiocima bila otvorena vrata, bilo je hladno, oni nenaspavani, nestrpljivi i razdragani, odlučni u odbijanju debelih pelerina, već spremni da zauzmu mesta u