Dušan Vasiljev: Noći

Noći u meni kad planu kao vatra u polju, o jeseni, kada su duge seni: sve što je lepo u meni sliva se u pesmu, u kojoj ritam krv moja bije. Tada bih voleo zagrliti sve Tužne, Ismejane, Ostavljene, Ružne, i Sve koji srce nose na dlanu. I na tvrdom odru snova sa njima bih voleo plakati i reći im da moje srce ranjeno nad njima bdije. Ali kada usahne moja suza i vetar kad mi raznese slabe glase, suzama moram da molim srce da – svoje snove spase…