Vislava Šimborska: Preblizu sam

Preblizu sam da bi me sanjao. Ne lepršam nad njim, ne bježim mu pod korijenje drveća. Preblizu sam. Mojim glasom ne pjeva riba u mreži. S mog se prsta ne ne skida prsten. Preblizu sam. Velika kuća gori a ja ne vičem upomoć. Preblizu, da bi na mojoj kosi zvonilo zvono. Preblizu da bih mogla ući kao gost pred kojim se razmiču zidovi. Više nikad neću tako lako umrijeti, tako posve izvan tijela, tako besvjesno, kao nekad u njegovu snu. Preblizu sam, preblizu. Čujem