Sve je bolje što je nekad bilo, a najbolje što nikad nije bilo: Vranje u pesmama Staniše Stošića

Ako bi se moglo jednom rečju opisati i ton i svet Staniše Stošića, to je mekoća. Mekoća pevanja koja pretpostavlja negde, valjda, a u ovom slučaju sigurno, i mekoću duše, ton lagan kao peruška, suptilan, legato lep, glas neprodoran u načinu „kako niže dah sa dahom" i koji često odleti u falset. Staniša Stošić, najpoznatiji savremeni tumač vranjanske gradske pesme, pevao je tako lagašno, diskretno, ne samo zbog prirodnih, datih mu vokalnih osobina. Za to je imao