Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића

Ако би се могло једном речју описати и тон и свет Станише Стошића, то је мекоћа. Мекоћа певања која претпоставља негде, ваљда, а у овом случају сигурно, и мекоћу душе, тон лаган као перушка, суптилан, легато леп, глас непродоран у начину „како ниже дах са дахом" и који често одлети у фалсет. Станиша Стошић, најпознатији савремени тумач врањанске градске песме, певао је тако лагашно, дискретно, не само због природних, датих му вокалних особина. За то је имао