Sačuvan je obraz Beograda: Jauk i piska nevine dečice prolamaju se kroz ruševine
Večernje novosti 01.03.2021 | Miloš Ković
U RANO jutro 8. oktobra, iako nepobeđeni, branioci Ade Ciganlije morali su da se povuku na desnu obalu Save i da potope svoju rečnu flotilu. Nisu, ipak, uspeli da sruše most koji je spajao Adu sa obalom, čime je bio otvoren put za nastavak daljeg proboja nemačke pešadije. Ona će, napredujući ka Banovom brdu i Čukarici, zapretiti da odseče branioce na dunavskim obalama od ostatka srpskih trupa.
Đorđe Roš je opisao trenutak u kome je, pod vatrenom zaštitom dva monitora, počelo iskrcavanje austrougarske 59. divizije na Dunavski kej: "Istovremeno pojavio se iz Dunavskog rukavca, vučen sa dva motorna čamca, veliki pontonski most sa dva bataljona pešadije, uz strahovito urlikanje i viku. Ostatak naše artiljerije bolno i u agoniji naprezao se, da sa svojim pogocima odvoji po koji pontonski čamac, koji je zatim uz lelek i kuknjavu svoje ranjene posade bivao
