Србија у доба короне - чињенице и достигнућа о социјалним предузећима

У првом налету кризе узроковане пандемијом ЦОВИД-19, социјална предузећа су гледала како да задрже своје запослене, како да одрже контакт са својим корисницима и како да пруже неопходну помоћ у широј заједници, каже Зорана Миловановић, пројектна менаџерка Европског покрета у Србији.

Током пандемије, највише су погођена социјална предузећа која се баве туризмом и угоститељством. Са друге стране, предузећа која се баве пољопривредом су у неким фазама кризе остварила већу производњу услед локализоване потрошње. То не значи да су она профитирала, већ су користила повећани обим производње како би надоместила трошкове које су имали у разним другим фазама потпуног заустављања производње.

Упркос ефектима ЦОВИД-19 пандемије на рад и деловање социјалних предузећа, већина је била усмерена на директно пружање подршке и помоћи, најпре маргинализованим групама у заједници, као што су: донирање оброка за страре и лица са инвалидитетом, производњу маски и других дефицитарних производа, волонтерске акције пружања психосоцијалне подршке корисницима и слично.

ЦОВИД-19 криза изнова је истакла позитивну улогу социјалних предузећа у временима кризе и утрла пут за већу афирмацију деловања ових предузећа у редовним временима када се заједница усмерава на постизање одрживог развоја.

Сектор социјалних предузећа у ЕУ обухвата 2.8 милиона предузећа са уделом од 10% у пословном сектору и значајних 6.3% радне снаге према подацима из 2019. године. Даљи развој овог сектора прате нови стратешки правци друштвено-економског развоја ЕУ оличени у Зеленом европском договору и Плану за опоравак ЕУ од последица пандемије.

Дигитална и еколошка трансформација, као и парадигма постпандемијског развоја заснована на бризи о људима и животној средини, срж је будућег деловања ЕУ, што представља важне смернице за развој Републике Србије.

У Србији је последње системско истраживање рађено 2012. године и може се закључити да се тадашњи сектор од 1.196 социјалних предузећа, са уделом од 0.6% радне снаге и 2% БДП-а Србије, увећао према броју предузећа, обиму производње и генерисаном позитивном утицају у заједници.

Закључује се да је ЦОВИД-19 пандемија високо позиционирала питања солидарности и једнакости и да је уједно представља прилику да се најпре држава системски, одговорно и пажљиво посвети развоју сектора социјалних предузећа која доприносе отпорности заједница у кризи, док у временима ван кризе помажу друштвено-економски развој.

У видео материјалу Европског покрета у Србији можете видети детаљну статистику сектора социјалних предузећа на глобалном нивоу, у ЕУ и Србији, као и ширу елаборацију кроз питања и одговоре.

(Бета, 02.03.2021)