И пре него што је крајем осамдесетих година прошлог века постао лидер опозиције у Србији, Вук Драшковић био је препознат као писац.

Његове књиге и од тада баве се различитим периодима историје, преплитањима политике и друштвених промена, важних личности и догађаја, бројних датума - осим једног.

„О Деветом марту не могу написати роман јер не могу да прескочим себе.

„А да пишем о себи у роману - нећу&qуот;, каже Драшковић у разговору за ББЦ на српском.

Ако би требало да упореди те демонстрације са сличним историјским датумом, Драшковић ће повући паралеле са 27. мартом 1941, када се на улицама Београда протестовало због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту који је предводила нацистичка Немачка.

„Разлика је што је 1941. одвела у рушење државе, у рат и катастрофу, у геноцид, а 1991. покушано је спречавање рата, растурање државе и несреће које су се назирале.

„Никакву трагику није произвео тај дан, осим што циљеви нису остварени - нити су тада могли бити остварени.&qуот;

• Шта је одлучило прве модерне вишестраначке изборе у Србији
• СПС - „начин живота&qуот; или „странка деведесетих&qуот;
• Југославија претворена у „државу фрустрираних&qуот;

Ипак, и три деценије касније, Драшковић ће тврдити да је први насилно прекинути митинг опозиције у Србији после повратка вишестраначја испунио основне сврхе.

Погледајте видео - како се учесници демонстрација сећају Деветог марта?

Зашто се десио Девети март

У децембру 1990, Социјалистичка партија Србије (СПС) Слободана Милошевића убедљиво је победила на првим вишестраначким изборима у Србији.

Са 46,08 одсто гласова, због система расподеле мандата, наследницима Савеза комуниста припало је 194 од 250 мандата у Скупштини Србије.

Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића, организација основана у марту 1990, био је друга по снази партија у парламенту, али са десет пута мање мандата од СПС - 19.

У преосталим републикама још постојеће Југославије, резултати су били другачији - у Словенији и Хрватској победиле су националне партије, па су референдуми и промена унутрашњег уређења били централна тема.

„Са овога растојања, а то многи још неће да виде, мада заправо виде него крију, били су јасни многи ужасни планови чија је реализација заправо и сазвала 9. март 1991.

„Телевизија Београд јесте била Чернобиљ - хушкала је на рат, на мржњу, јер је рат био жељен и припреман, и то је готово отворено најављивано на конгресу Савеза комуниста у октобру 1990&qуот;, објашњава Драшковић како је створена атмосфера у читавој Југославији.

Он је ставове уобличио у ауторском тексту „Шта хоће генерали&qуот;.

У том тексту навео је да политички и војни врх жели ратне сукобе у Југославији који би морали да се окончају интервенцијом руске Црвене армије.

Претходно би контролу над Црвеном армијом преузели пучисти који би у Москви сменили совјетски режим Михаила Горбачова.

„Ја сам тада рекао да они припремају крвави рат, али да им ми нашу децу, децу Србије за тај рат нећемо дати јер не желимо да будемо убице Србије.

„Онда је уследио коментар на државној телевизији о мојим наводним везама са Фрањом Туђманом и хрватском владом који су одједном сви постали усташе - а ја сам их жигосао на исти начин као и Милошевићеву камарилу јер су желели рат.&qуот;

• Све бивше Југославије
• Шта је магична реч за коалиције у Србији
• Демократе и социјалисти - два лица српских странака

Од ТВ Бастиље до тенкова на улицама Београда

Мотивација за протесте је била ту, медијски извештаји говоре о стотину хиљада демонстраната на улицама Београда и десетак хиљада полицајаца, воденим топовима, коњици.

„То је дан када је сто хиљада голоруких демонстраната разбило Голијата и остварило циљ, а само један захтев је био истакнут - ослобађање Телевизије Београд, ТВ Бастиље, фабрике лажи и тамнице истине.

„Поднели су сви оставке, а пао је и министар полиције - просто је невероватно да смо то тада успели да урадимо.&qуот;

Драшковић ТВ Београд назива Бастиљом по узору на тврђаву, симбол Француске револуције из 1789. године, чији је пад био симбол народне победе.

Београдски Трг Републике од тог датума за Вука Драшковића искључиво је Трг Слободе, а постао је тесан када је маса под налетима полиције почела да се панично креће.

Политички лидери опозиције успели су да се дочепају терасе Народног позоришта, са које је Вук Драшковић послао поруке режиму о циљевима опозиције до чијег ће остварења проћи читава деценија.

Ипак, и сам је свестан да ће се од говора највише памтити једна реч - повик „јуриш&qуот;.

„Рекао сам јуриш, не као јуриш у смрт, него као јуриш из сигурне смрти - сто хиљада људи на Тргу са свих страна било је сабијано, људи су газили једни преко других.

„Рекао сам то да би се опруга одапела у супротном правцу, да не буде самоубијања на Тргу.&qуот;

Целодневни сукоби на улицама Београда однели су два живота - страдали су један демонстрант и један полицајац.

„Многи говоре да је тада у Београду могао да се догоди Букурешт - и догодио би се, под условом да је већина грађана у Србији, Срба у Југославији, већина народа, генерала у војсци и полицији била против Милошевића као што је у Румунији била против Николае Чаушескуа.

„Једна мањина је устала против режима на чијем челу је био човек који је за застрашујућу већину Срба, не само у Југославији, био месија, нови Карађорђе.

„Та ослепљена и залуђена већина викала је Слобо, слободо и због тога се није могао догодити Букурешт.

„Али се могао десити Тјенанмен да смо напали зграду Телевизије Београд која је била препуна ескадрона смрти, са наређењем да немилосрдно убијају&qуот;, подсећа Драшковић на протест кинеских дисидената 1989. који је крваво угушен на пекиншком тргу.

И београдским улицама те вечери вожени су тенкови.

Југословенска народна армија послата је на плочнике престонице да би успоставила ред, а Вук Драшковић ухапшен је код Народне скупштине.

Полицијске акције против демонстраната настављене су током ноћи, независна радио станица Б92 била је забрањена, као и Телевизија Студио Б, док је Слободан Милошевић у телевизијском обраћању демонстранте назвао „силама хаоса и насиља&qуот;.

Ипак, студентски протести дан касније, потом названи Плишана револуција, донели су остварење захтева - смену руководства Телевизије Београд, министра полиције Радмила Богдановића, ослобађање Драшковића и дозволу забрањеним медијима да емитују програм.

• Дан када је опозиција победила Слободана Милошевића
• Шта имају заједничко Милошевић, Ђинђић и Вучић

Ко је Вук Драшковић

• Рођен је 29. новембра 1946. године у Међи;
• Дипломирао на Правном факултету у Београду, радио као новинар у агенцији Тањуг;
• Од 1980. године посвећује се књижевности;
• Најпознатији романи, углавном историјске тематике: Нож, Руски конзул, Ноћ Ђенерала, Ко је убио Катарину, Александар од Југославије, И гроб и роб;
• Оснивач и данашњи председник Српског покрета обнове (СПО);
• Последњи министар спољних послова Србије и Црне Горе, први министар спољних послова Србије после проглашења независности Црне Горе;
• Његов СПО на претходних неколико избора део листе Српске напредне странке.

Ко је све изневерио Девети март

Док тврди да су владајући социјалисти очекивали помоћ из Русије, Драшковић је од Запада очекивао другачији ангажман.

„Запад је био изненађен 9. мартом и обрадовао му се, јер је оживљена нада да се Југославија може спасити.

„После 9. марта нуди се, а влада Анте Марковића, која више нема ни власти ни моћи, жели да прихвати, брзо чланство у Европској заједници и пречицу за НАТО.

„Режим је, у договору са пучистима у Москви који су веровали да ће успети, интензивирао рат, желео да проспе што више крви, смени Марковића и све који су за Запад - пропала је та нада.&qуот;

Лидер СПО-а каже да се у међународној арени дуго борио против предрасуда о себи.

„Добрим делом су на Западу подлегли Милошевићевим представама о мени, а то би се мењало само кад бисмо се срели, чули и видели.

„Понашање Европе је било скандалозно, баш као и данас - Америка је препустила лечење балканске рак-ране, па је рат потрајао све до укључивања Вашингтона 1994. године.&qуот;

Уз Драшковића, на балкону Народног позоришта стајали су, између осталих, и лидери опозиционих Демократске странке Драгољуб Мићуновић и Реформске странке (касније прерасла у Грађански савез Србије) Весна Пешић, као и војвођански опозиционар Милан Парошки.

„Осим мене, лидера Грађанског савеза Србије и војвођанских опозиционих партија, лидери осталих странака који су тога дана били на Тргу слободе прелазили су Дрину, ишли у испомоћ браћи, а неки су, онако узгред, опалили и неку гранату на Сарајево&qуот;, напомиње Драшковић да је помало разочаран и док говори о тадашњим савезницима.

После низа политичких обрта, Драшковићев данашњи политички савезник је Српска напредна странка (СНС), на чијој листи СПО учествује у последњих неколико изборних циклуса.

„(Александар) Вучић и ја никада нисмо разговарали о Деветом марту, зашто бисмо разговарали?

„Зна он одлично шта се десило Деветог марта, као што знам и ја&qуот;, каже Драшковић.

Додаје да се са Вучићем не среће често.

Александар Вучић је 1991. године био један од функционера Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља, коју је напустио када је 2008. основан СНС.

На питање да ли је Деветог марта године веровао да ће проћи читава деценија док режим Слободана Милошевића не буде смењен, Драшковић каже да је знао да следи дуга политичка борба.

„Убрзо сам схватио да се режим храни смрћу - што је више смрти и погибија, они су добијали већу подршку народа.

„Још сам 1990. упозорио да ће је, ако на изборима Србија остане верна Милошевићу и удбашко-генералској камарили, они гурнути у крвави рат против Југославије, да ће рат изгубити, а злочине починити, да ће Србија бити стављена у међународни карантин и завршити под бомбама.

„Све се то десило, али Србија то није хтела да види ни 9. марта, када су већ почели ратни сукоби - веровала је Милошевићу који је на сопственом митингу за мене рекао да сам лудак и лажни пророк.&qуот;

Када би данас требало да напише уџбеничку дефиницију Деветог марта, Драшковић ће застати, дуго размислити па срочити мисао у једној реченици.

„Био је то дан у коме је Србија имала више суза него што је брутална сила имала сузавца.

„Чуо сам ту реченицу на Тргу - док смо се гушили од бојних отрова, овај поклич, који се зачуо праћен традиционалном псовком, и даље памтим&qуот;, каже Драшковић.

• Слободан Милошевић: Мистерија мозга
• Дејтон, 25 година касније: „Шта ми значи примирје када сам изгубио целу породицу“
• Како да не заборавимо албанске жртве сукоба на Косову покопане у Батајници

Медијски „губитак невиности&qуот;

Основан непуне две године раније као омладински радио, Б92 је 9. марта 1991. године постао кључни извор информација са улица Београда.

„Тада је Б92 био један локални београдски, али и српски феномен јер је са Омладинском телевизијом основан 1989. године - била је то врста нових медија и растао је са ослобађањем друштва.

„Б92 је био информатор, али и савезник и генератор тих процеса у друштву, мада смо покривали шири дијапазон - не само политику, већ и друштво, културу&qуот;, каже оснивач Б92 Веран Матић.

Он каже да су пребијања демонстраната почела већ 1990. године и да је био свестан да је држава била спремна на рат и брутално насиље, које је кулминирало 9. марта 1991.

„То је било губљење невиности, тог дана границе су пређене - како репресије, тако и нашег тоталног одговора у преношењу свега што се дешава на улици.

„Имали смо среће да се главно збивање на Тргу Републике добро видело са прозора наше редакције у београдском Дому омладине - када наши репортери нису могли да дотрче и донесу нам снимке, могли смо да преносимо са прозора док је улазио сузавац.&qуот;

Матић каже да је тога дана Б92 добио и важне чланове новинарског тима, али и одану публику.

„Био је то директни пренос демонстрација, али не филтрирано као револуција у Румунији, већ смо имали пуну аутономност и били смо усхићени бунтом људи који су се појавили на улицама.

„Све је било потпуно аутентично, мада се са временском дистанцом може чинити мало хаотично и архаично.&qуот;

Забрана рада донела је препознатљивост радио станици и изван граница тадашње Југославије.

„Тог дана је Б92 постао симбол слободе медија и демократизације Источне Европе, стали смо раме уз раме са свега неколико медија из овог дела света.

„То је одредило нашу будућност у најмање две деценије - били смо симбол отпора и борбе за слободу говора.&qуот;

Матић каже да су тога дана научене лекције да се мора имати спреман одговор на репресију режима, али је политичка борба потрајала.

„Тих дана је постављен модел који је усавршаван све до Петог октобра 2000. године и свргавања Слободана Милошевића.

„Ми смо већ Деветог марта мислили да можемо да променимо режим за дан, а испоставило се да смо скоро десет година морали напорно да радимо да бисмо дошли до тог циља.&qуот;

Бренд Б92 данас је у власништву компаније Коперникус.

Ово име носе сајт и телевизија, чија је уређивачка политика, према медијским аналитичарима, блиска властима у Србији.

Радио Б92 угашен је 2015. године, пошто је претходно продат грчким инвеститорима.

Погледајте видео о томе шта се десило у Србији 5. октобра 2000.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.09.2021)