INTERVJU Melinda Nađ Abonji: Uvek je važno pitati se - šta treba pamtiti, a šta zaboraviti
Radio 021 10.03.2021 | Snežana Miletić
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Prošlost traje sve dok živi u nama i hrani se sokovima sadašnjosti. Uzaludan je pokušaj pakovati je u neke tegle i dobro zatvoriti. Može se otići bilo gde, ona će i dalje biti živahna i snažna, izvirivaće iza svakog ćoška, plaziće se i svojim će nemirima ispunjavati na zemlji dodeljene dane. Mera joj se može uzeti tu i tamo ako se znalački udene u neku knjigu, najbolje u raskošnu lirsku sagu o tome kako se čovek svakih pedesetak godina otima uzburkanoj vodi neke
