Чист, бео, кристални глас Василије Радојчић, с оне стране свих времена
РТС 11.03.2021
Њен глас је заиста био од негде другде, „старији" од ње саме. Све је у Василијиној појави јављало и дојављивало време прошло, староставно, и један препознатљив дах србијанске културе чији је најчистији део отеловљавала. У томе најлепши тренутак је њено извођење бесмртне, од двоструке љубави заувек отроване песме „Димитријо, сине Митре" - ремек-дела које је спевала трајно енигматска Стана Аврамовић Караминга
Још седамдесетих година, а од тад је прошло преко четрдесет (!) година, звучала је већ као певачица другог, прошлог времена и ере. Глас у дискрепанцији с нашом стварношћу у било којем тренутку, и сада и тада, асоцирао је увек на давно време - на мистериозне, ретко чувене предратне снимке Радио Београда, из доба Краљевине. Глас који је као ретко који утеловљавао оно културно посредовано „сећање-пре-сећања". То је делом наравно била и илузија, превара маште,
