Čist, beo, kristalni glas Vasilije Radojčić, s one strane svih vremena
RTS 11.03.2021
Njen glas je zaista bio od negde drugde, „stariji" od nje same. Sve je u Vasilijinoj pojavi javljalo i dojavljivalo vreme prošlo, starostavno, i jedan prepoznatljiv dah srbijanske kulture čiji je najčistiji deo otelovljavala. U tome najlepši trenutak je njeno izvođenje besmrtne, od dvostruke ljubavi zauvek otrovane pesme „Dimitrijo, sine Mitre" - remek-dela koje je spevala trajno enigmatska Stana Avramović Karaminga
Još sedamdesetih godina, a od tad je prošlo preko četrdeset (!) godina, zvučala je već kao pevačica drugog, prošlog vremena i ere. Glas u diskrepanciji s našom stvarnošću u bilo kojem trenutku, i sada i tada, asocirao je uvek na davno vreme - na misteriozne, retko čuvene predratne snimke Radio Beograda, iz doba Kraljevine. Glas koji je kao retko koji utelovljavao ono kulturno posredovano „sećanje-pre-sećanja". To je delom naravno bila i iluzija, prevara mašte,
