Arheologija i žene: Ko je bila Meri Ening i kako devojčica čuva uspomenu na nju

„Bila sam stvarno ljuta. Kako je to moglo da se desi?".

Učenica Ivi Svajer imala je devet godina kad je prvi put shvatila da je njeno rodno mesto, Lajm Redžis na južnoj obali Engleske, „zaboravilo" uvaženu bivšu stanovnicu: Meri Ening.

Iako je Ening bila pionirka paleontologije čija su otkrića promenila način na koji doživljavamo svet, u mnogim aspektima ona kao da nije ni postojala - čak ni mesto u kom je rođena nema stalnu posvetu u njenu čast.

Ivi kaže da je to kao da je Ening „izgubljena za istoriju i ja sam želela da uradim nešto po tom pitanju.

„A onda sam i uradila", dodaje.

Uz pomoć majke Anje Pirson, Ivi je 2018. godine pokrenula kraudfanding kampanju koja je privukla donacije iz svih krajeva sveta - među kojima su i deca koja su nudila džeparac sa tako dalekih mesta kao što su Ekvador.

U naredne tri godine, Ivina kampanja „Meri Ening je kao stena!" sakupila je više od 122.000 dolara i angažovana je umetnica da izradi njen kip koja će gledati na plažu na kojoj je došlo do većine neverovatnih otkrića Meri Ening.

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Kakva arheološka blaga krije Srbija
• Miriše na istoriju - psi koji mogu da nađu kosti stare 2.500 godina

Ko je bila Meri Ening?

Nije preterivanje reći da su fosili Meri Ening uneli revoluciju u zemaljske nauke.

Danas se ona najčešće opisuje kao umešna paleontološkinja i geološkinja, ali u njeno vreme - rođena je 1799. godine - ne bi bila u prilici da nazove sebe ničim sličnim.

Nju je odbacila čitava naučna zajednica, koja je odbila da prizna njene ideje ili da je pozove na naučne skupove (ženama nije bilo dopušteno da prisustvuju), ali su zato spremno prihvatali njen rad, njena detaljna objašnjenja, i njene fine uzorke, ne dajući joj nikakve zasluge za njih.

Mnoge studije, dokumenta i pisma koje je napisala - i njeni detaljno urađeni crteži - nikad nisu bili objavljeni.

Ening - koja je bila siromašna žena i imala je vrlo malo formalnog obrazovanja kao dete - pronašla je prvi fosil sa 12 godine i od tog trenutka je počela da čita, posmatra i uči samu sebe o svemu što je znala.

Skoro svakog dana života, Ening bi prkosila plimama i izlazila da pretražuje lokalne plaže i hridi, koji su sadržali obilje okamenjenog bogatstva, kako bi mogla jedva da zaradi za život sakupljajući, čisteći i klasifikujući hiljade fosila.

„Ovo nije neko ko je samo slučajno došao do nekog otkrića i proslavio se zbog toga", kaže paleontološkinja doktorka Tori Heridž.

„Ona je bila umešna naučnica, imala je dobro oko, bila je marljiva radnica i izlazila je na teren svaki bogovetni dan."

„Otkrila je mnogo fosila potpuno novih vrsta.

„Izlazila bi posle zimskih oluja, kad su klizanja tla otkrivala nove fosile, zato što je znala da je to vreme kad će otkriti važne nove dokaze", dodaje doktorka Heridž.

Ening bi uvek izlazila sa psom Trejem, koji bi joj pravio društvo i koji bi, mislila je ona, čak mogao da dozove pomoć ako bi nestabilne hridi popustile i zatrpale je kamenjem.

• Božansko iznenađenje - rimski žrtvenik pronađen u dvorištu kuće kod Knjaževca
• Škotski istraživač se „trese od sreće“ zbog otkrića iz bronzanog doba
• Tajne drevnog Egipta: Otkriveni sarkofazi stari 2.500 godina

Ening - koja je veći deo života živela sama - mora da je bila veoma vezana za malog kompanjona, sudeći na osnovu sačuvanog crteža na marginama jedne od njenih studija.

Kad je Trej poginuo u klizištu koje je skoro i nju ubilo (1833. godine), ona je bila toliko tužna da je napisala srceparajuće pismo velikoj prijateljici Šarloti Marčison.

„Možda ćeš se smejati kad ti budem rekla da me je smrt mog starog dobrog vernog psa prilično potresla", napisala je ona.

„Litica koja je pala na njega i ubila ga na licu mesta na moje oči i blizu mojih stopala... samo me je trenutak delio od iste sudbine."

Veliko otkriće Meri Ening usledilo je deset godina ranije, 1823. godine, kad je bila prva osoba koja je otkrila kompletan skelet pleziosaurusa - praistorijskog morskog reptila - a njena slava među „ljudima od nauke" brzo je rasla.

Paleontolozi iz Engleske i sa drugih mesta u Evropi kupovali bi njene vredne uzorke za što manje novca i predstavljali ih kao vlastita otkrića u akademskim krugovima i muzejima Londona, Pariza i Beča.

Neki od ovih izvrsnih uzoraka mogu se videti i danas u londonskom Muzeju prirodne istorije i u oksfordskom Muzeju prirodne istorije, uključujući 195 miliona godina starog ihtiosaurusa koji sadrži vidljive ostatke praistorijske ribe u stomaku.

Ening je često bila nesrećna zbog izostanka uvažavanja: „Svet me je iskoristio toliko svirepo da se plašim da sam postala podozriva prema svakome", napisala je u jednom od pisama.

Svet koji je ostavila za sobom posle smrti u 47. godini svakako nije priznao njena dostignuća - njeno ime praktično je bilo izbrisano iz istorije.

I zaista, sve do današnjeg dana, ona još uvek nije primljena u Kraljevsko geološko društvo, čak ni kao počasna članica.

• Rešena vekovna misterija: Otkriveno poreklo Stounhendža
• Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
• Film „Iskopina“: Fascinantna priča o britanskom Tutankamonu

Ivina kampanja

„Nije se mnogo toga promenilo za Meri za 200 godina", kaže Ivi, koja je sada napunila 13 godina, „tako da se ideja da se napravi kip u sećanje na nju javila prilično lako."

„Ja sam iz Dorseta, a Meri Ening je moja zemljakinja.

„Odrasla sam uz priču o njoj. I ja idem često u lov na fosile, tako da je Meri oduvek bila neko na koga sam se ugledala", kaže ona.

Ali ako biste kao autsajder posetili Lajm Redžis danas, pored prisustva Meri Ening u lokalnom muzeju, ne biste imali predstavu da je ona ikada živela ovde.

„Ima ljudi koji žive u Lajm Redžisu, ljudi koji žive na Ening Roudu, a koji ne znaju ko je bila Meri Ening", kaže Ivi.

„Toliko stvari postanu lude kad vas ne zapamte."

Ivi smatra da je Ening inspiracija za mlade devojke i ljude u bilo kom kraju sveta čiji glas ne čuje često.

„Obožavam Meri zato što je ona i dalje radila stvari koje je želela, iako potiče iz vremena kad se žene nisu poštovale i kad se prema njima ophodilo kao prema predmetima", kaže Ivi.

„Bila je siromašna i iz radničke klase, ne iz bogate i imućne porodice, što je još jedan razlog zašto mislim da je ona toliko kul.

„Postigla je jako mnogo toga sama i bez ičije pomoći."

„Nije dozvolila da je bilo ko spreči da radi ono što voli: da otkriva nove morske reptile i pokuša da ih razume", dodaje Ivi.

Baš kao i njen idol, Ivi je odlučila da preduzme nešto i zamolila je majku Anju Pirson da joj pomogne da pokrene kampanju za sakupljanje sredstava Meri Ening je kao stena!

Odabir pravog mesta

Ivi je bila iznenađena reakcijom javnosti na njenu kampanju, naročito dece koja su se angažovala: „Volela bih da im se zahvalim, jer kad ustupite svoj džeparac, to je veoma velikodušno od vas."

Iako njena kampanja sada ima neke slavne dobročinitelje kao što je prirodnjak ser Dejvid Atenboro, spisateljica Trejsi Ševalije (čija knjiga Izuzetna stvorenja priča priču o Ening) i holivudska glumica Kejt Vinslet (koja je nedavno igrala Ening u filmu Amonit), Ivi je najimpresioniranija mnoštvom malih donatora iz Ekvadora koji se obukli u viktorijanske kostime kako bi proslavili Dan Meri Ening.

Zbog toga ona želi da kip bude „velik i upadljiv, da ne možete da ga promašite" - to će pružiti priliku i drugim obožavaocima Ening iz čitavog sveta da dođu u Lajm Redžis i stanu kraj nje, bace pogled na „njenu" plažu, kao što je ona radila u toliko mnogo navrata.

Tek treba da bude odabrana konačna lokacija, „ali biće negde na morskim bedemima odakle se vidi Blek Ven", kaže Ivi misleći na lokalnu planinu koja se polagano obrušava u more, postepeno ispuštajući svoje blago iz doba Jure.

„Tu je našla većinu najboljih primeraka."

Za dizajn, Ivina majka Anja organizovala je umetničke aktivnosti sa lokalnom školom „da bi deca mogla da postanu deo procesa", kaže Ivi.

A ona smatra da je najbolji rezultat to što su sva deca insistirala da pas Meri Ening - Trej - mora da bude uvršćen u kompoziciju:

„Meri je obožavala Treja. Možete da pročitate pisma u kojima govori o njemu. Ne bi bilo u redu nemati Treja kao deo kipa."

Vajarka odabrana za projekat je Deniz Daton.

„Proučili smo osam fantastičnih umetnika i razgovarali sa svima njima", kaže Ivi.

„Odabrali smo Deniz, zato što je divna osoba, ali i zato što dobro radi životinje. Smatrali smo da bi ona bila najbolja za Meri i Treja!", dodaje ona.

Iako pandemija nije pomogla, kampanja Meri Ening je kao stena! uspela je da obezbedi dovoljno sredstava za izradu njenog kipa i određen je datum za otkrivanje: maj 2022. godine, na godišnjicu rođendana Meri Ening.

„Želimo da se svi povežu sa Eni i da vide Lajm Redžis onako kako ga je ona videla", kaže Pirson.

„Sve što sakupimo od ovog trenutka ići će na pokrivanje poslednjih troškova kipa i na izradu aplikacije i interaktivnih mapa da bi Meri mogla da se preseli i u budućnost."

„Volim Meri i njenu priču", kaže Ivi.

Preko ovog projekta sam „naučila da je ideje ponekad teško pokrenuti. Neke stvari su bile veoma komplikovane, ali ima mnogo dobrih ljudi koji su bili od velike pomoći."

„I nismo to samo mi devojke. I momci vole Meri i zaista žele da se pojavi njen kip. To je stvarno kul", dodaje Ivi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.11.2021)