Ukrajina, Rusija i Donbas: Novi rat ili lokalna operacija? Novo zaoštravanje odnosa na istoku Ukrajine

Predstavnici suprotstavljenih strana govore da su spremni kao zapete puške da odgovore na provokacije, ali istovremeno odbacuju sumnje da spremaju napade.

Kijev i nepriznate republike Donbasa međusobno se optužuju za provociranje i potpirivanje vojnih akcija na istoku Ukrajine.

Proteklih nedelja, gotovo svakodnevno, izveštava se o kršenju formalno sklopljenog primirja iz jula prošle godine.

Otkud je sada došlo do zaoštravanja odnosa u Donbasu i da li nam predstoji veliki rat?

• Srbija i rusko-ukrajinski sukob u 500 reči
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
• Novi spor između Rusije i Ukrajine - čiji je boršč

„Rat se nastavlja"

Ukrajinski mediji su, još u februaru, izvestili da je došlo do kršenja primirja u Donbasu.

Tada su vojni stručnjaci u Kijevu izjavili da, iako su oružani sukobi prestali, vojne jedinice samoproglašenih „republika" aktivno koriste bespilotne letelice na granici.

Pored toga, na prvoj liniji fronta nije bilo obustave snajperske vatre - izvor BBC ukrajinskog servisa iz Generalštaba Ukrajine kaže je da u Donbasu danonoćno operiše između 10 i 12 grupa profesionalnih snajperista iz Rusije.

Moskva je više puta poricala učešće ruskih vojnika u sukobu na istoku Ukrajine.

„Mirovnog procesa više nema - snajperisti su u akciji, ima pucnjave, rat se nastavlja", konstatovao je početkom februara jedan od najuticajnijih ukrajinskih političara, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov.

Zapravo, krajem februara i početkom marta postalo je jasno da zaoštravanje odnosa poprima ozbiljan karakter.

Broj poginulih ukrajinskih vojnika na prvoj liniji fronta od jula 2020-e, kada je zaključeno primirje, do danas iznosi 19, dok ranjenih ima na desetine.

Samo od početka godine, poginulo je 15 ukrajinskih vojnika.

Nema pouzdanih podataka o gubicima koje su pretrpele nepriznate samoproglašene republike.

Primera radi, 20. februara, posle jednog od incidenata, njihovi predstavnici prijavili su jednog ubijenog i nekoliko ranjenih u blizini Gorlovke, dok su na društvenim mrežama kružile informacije da je broj preminulih bio daleko veći.

Igor Bezler, bivši komandant Gorlovke koji sada živi na Krimu, navodi da je tada ubijeno 20 ljudi.

Predsednik Vladimir Zelenski, koji je primirje iz jula prošle godine smatrao jednim od svojih nesumnjivih dostignuća na putu ka uspostavljenju mira u Donbasu, sada se suzdržavao od radikalnih procena.

Zelenski je prošle nedelje konačno priznao da je broj okršaja na frontu porastao.

• Kako su Ukrajinci u Bosni spasili hiljade ljudi od masakra
• Iz Dodikovog kabineta poručuju da sporna ikona „nije ukradena", ipak Lavrov vraća poklon u Bosnu i Hercegovinu
• Ukrajina zove NATO: Pošaljite brodove

Uostalom, zaoštravanje odnosa u Donbasu je još 19. februara bilo tema zasedanja ukrajinskog Saveta bezbednosti.

Udarna vest sa zasedanja bilo je uvođenje sankcija Kijeva glavnom proruskom političaru zemlje, kumu Vladimira Putina - Viktoru Medvedčuku.

Novinari su u drugi plan stavili informaciju da je Savet bezbednosti, prema rečima njegovog sekretara Alekseja Danilova, odlučio da se vrati na pet scenarija razvoja situacije u Donbasu.

O ovim scenarijima malo toga je poznato: Savet bezbednosti usvojio je tajni dokument u decembru 2019. godine, uoči sastanka normandijske četvorke u Parizu, kako bi Zelenski, tokom početnih pregovora sa Vladimirom Putinom, imao više prostora za manevar.

Tada je deo stručnjaka govorio da jedan od tih scenarija može biti obnavljanje ratnih akcija u Donbasu.

Istočna grupa za ljudska prava sa sedištem u Lisičansku, gradu koji kontroliše ukrajinska vlast, izjavila je 8. marta da se, prema njenim podacima, oružane snage „republika" Donbasa spremaju za ratne akcije.

„Preventivna razmena vatre"

Mediji samoproglašenih republika u regiji Donbas praktično svakodnevno izveštavaju da vladine snage granatiraju naseljena mesta u blizini fronta.

U cilju zaštite stanovništva od, kako oni nazivaju, ukrajinskog terora jedinice narodne milicije Donjecke narodne republike (DNR) dobile su dozvolu da otvore „preventivnu vatru" na ukrajinsku vojsku.

Ova vest uznemirila je zvaničnike u Kijevu, ali nije dovela do formalnog prekida primirja.

Luganska narodna republika (LNR) saopštila je o nastavku borbi sa ukrajinskom vojskom.

Samoproglašene republike sumnjaju da Kijev sprema opsežnu ofanzivu.

Na anonimnim kanalima društvene mreže Telegram čak je bilo moguće pronaći datum kada je ona planirana: 15. mart, na dan kada je istraživačka grupa Belingket planirala da objavi svoje istraživanje vagnergejta.

Iz ovog materijala navodno je trebalo da sledi da je akcija ukrajinskih i američkih specijalnih službi, koja je imala za cilj hapšenje tridesetak pripadnika paravojnih jedinica, upropašćena zbog izdaje jednog od najbližih saradnika Vladimira Zelenskog.

Objavljivanje istraživanja navodno je trebalo da izazove ogromnu političku krizu u Ukrajini, za čije bi rešenje vlast u ovoj zemlji hipotetički mogla da naredi ofanzivu vladinih snaga na istoku.

Međutim, Belingket tog dana nije potvrdio kada će izaći njihovo istraživanje, a šef grupe Hristo Grozev napisao je na Tviteru da je veliki deo spekulacija u ukrajinskim medijima neistinit i zasnovan na lažnim informacijama ili pustim željama.

Ipak, mediji samoproglašenih republika objavljuju kadrove premeštanja ukrajinske vojne opreme, navodno snimljene na istoku države, kao dokaz da se Kijev sprema za vojna dejstva.

---

Vladimir Putin; Najdugovečniji lider u istoriji savremene Rusije

---

„Veliki rat na pomolu"?

U Rusiji se pitanje novog rata u Donbasu povelo još u februaru, kada je Kijev uveo sankcije Viktoru Medvedčuku - političaru koji se smatra glavnim zagovornikom zbližavanja Ukrajine i Rusije.

Dan posle uvođenja sankcija, 20. februara, portparol Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je da ova odluka svedoči o ponovnom oživljavanju zastarele tendencije Ukrajine da na ovaj način tretira probleme.

„Ovo ne može, a da ne izazove zabrinutost i ne pokrene pitanje ko je izabrao takvu zastarelu liniju i da li će ona dovesti do toga da rukovodstvo Ukrajine, na primer, počne da razmatra vojne načine rešavanja situacije na jugoistoku Ukrajine", rekao je on.

Viktor Medvedčuk, u intervju za BBC, nije želeo da komentariše logiku Peskova, te dodao da je ovim povodom potrebno lično obratiti se portparolu ruskog predsednika.

Inače, Vladimir Zelenski bio je 9. marta primoran da odgovori na slično pitanje novinara: „Da li je vaše uvođenje sankcija Medvedčuku uticalo na mirovni proces u Donbasu?".

„Ne bih to povezivao samo sa uvođenjem sankcija, ali možemo videti da se povećanje broja provokacija na frontu istovremeno odvija", rekao je tada Zelenski.

U međuvremenu, početkom marta, tema velikog rata u Donbasu suptilno je prešla i u ruske zvanične medije.

Dmitrij Kiseljov je 28. februara pred kraj svoje emisije kritikovao Zelenskog što nije kupio rusku vakcinu protiv koronavirusa.

Međutim, samo nedelju dana kasnije emisiju je započeo alarmantnom najavom: „Ukrajina šalje ešalone sa tenkovima i puškama ka Donbasu, branioci DNR spremni su da pucaju na znak", a pregled događaja sa istoka Ukrajine nazvao je Ka velikom ratu.

Skorašnji kolaps Ukrajine nisu zaobišli ni gosti drugog ruskog propagandnog novinara, Vladimira Solovjova.

U jednoj od njegovih emisija na krajnje ozbiljan način su razgovarali o mogućnosti raketnog napada na kancelariju predsednika Ukrajine u Bankovoj ulici, u Kijevu.

Sam Solovjov je oduševljeno citirao predsednika Vladimira Putina i rekao da će se agresija protiv republika Donbasa pogubno odraziti na ukrajinsku državnost, dok je politikolog Kremlja Sergej Makov podsetio na izjave iz 2014. o pripajanju Rusiji svih jugoistočnih delova Ukrajine.

Nešto umerenije objave stigle su od novina Moskovski komsomoljac - zasnovane na razgovorima sa vojnim stručnjacima, predviđale su početak rata širokih razmera u narednim nedeljama.

Tvrdile su da je ukrajinsko rukovodstvo inspirisano uspešnim rezultatima Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu i da planira da se osloni na upotrebu turskih bespilotnih letelicaBajraktar koje su dokazale svoju efikasnost tokom nedavnog sukoba u Karabahu.

• Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu

Teško je proceniti koliko ova medijska halabuka odgovara stvarnim pripremama ruske strane za moguću eskalaciju na istoku Ukrajine. Vojni dopisnik VGTRK-a Aleksandar Sladkov 11. marta je objavio na svom Telegram kanalu video za koji se pretpostavlja da je snimljen u Rostovskoj oblasti.

Na njemu je zabeleženo prebacivanje vojne opreme u nepoznatom pravcu.

„Imamo i mi nešto", prokomentarisao je on video.

„Naravno, ne u ešalonima, ali nečeg ima".

Šta dalje?

Ukrajinski vojni analitičar Mihail Žirohov biranim rečima opisuje situaciju u Donbasu:

„Postoje određeni znakovi da se opšta situacija na liniji kontakta može promeniti", kaže.

On ne veruje da Kijev sprema veliku ofanzivu na istoku, a kadrove prebacivanja vojne opreme koji se mogu naći u ruskim i proruskim medijima ocenjuje kao„planiranu rotaciju".

Razlog zaoštravanja odnosa na prvoj liniji fronta stručnjak vidi u razočaranju Moskve Zelenskim, kao ukrajinskim čelnikom koji bi mogao da odstupi od stava prethodnog predsednika Petra Porošenka i sprovede ruski scenario za rešavanje sukoba u Donbasu.

Prema njegovim rečima, u uslovima kada pariski sastanak lidera u normandijskom formatu nije doneo vidljivog rezultata, a rad Minske grupe je paralizovan zbog fundamentalnih razilaženja u stavovima njenih članova, lokalna operacija u Donbasu, u moskovskoj interpretaciji, mogla bi dovesti do toga da stav administracije Zelenskog bude popustljiviji.

Sa druge strane, ruski vojni ekspert Pavel Feljgengauer smatra da je verovatnoća novog sukoba na istoku Ukrajine u narednih nekoliko meseci veoma velika.

Povod vidi u uvođenju sankcija Viktoru Medvedčuku i u prekidu prenosa TV kanala koji se dovode u vezu sa njim.

„Iz ugla ruskih vojnika zapad protiv Rusije vodi hibridni rat na više frontova: i u Belorusiji, i u Ukrajini, i u situaciji sa Navaljnim", kaže on.

„Zato Rusija ne treba da sedi skrštenih ruku, nego da krene u kontranapad.

„Kada su Medvedčukovim TV kanalima uveli sankcije, zapad je ćutao, znači, to je deo njihove zavere. Dakle, moramo uzvratiti udarac".

Prema rečima stručnjaka, sada je teško proceniti koliko daleko će Rusija biti spremna da pomeri liniju fronta.

Feljgengauer ocenjuje da može doći do potpunog istiskivanja Ukrajine sa Azovskog mora i pomeranja vojske sve do Dnjepra, što bi rešilo problem vodosnabdevanja na Krimu gde je u poslednjih godinu dana nastala krajnje teška situaciju zbog nestašice vode.

On dodaje da je ovako ozbiljna operacija pre moguća krajem aprila ili početkom maja.

Ipak, on napominje da bi povlačenje optužbi protiv Viktora Medvedčuka smirilo situaciju.

Mihail Žirohov smatra da operacija ruske vojske ovako velikih razmera nije realna.

Kaže da je nemoguće neopažano pripremiti takvu invaziju.

„Jutjub je 2014. godine bio je zatrpan snimcima kolona koje su se kretale po Rostovskoj oblasti u pravcu prema Ukrajini.

„Za to vam je potrebno na stotine tenkova, a svakom od njih, za jedno punjenje rezervoara, treba 4 tone dizela.

„To su razmere koje je sada, u eri interneta, teško sakriti", ubeđen je.

Žirohov smatra da sada, u uslovima stabilizacije linije kontakta koja često prolazi kroz urbane zone ili nailazi na prirodne prepreke poput reke Severni Donjeck, u Donbasu postoji bukvalno tri ili četiri tačke na kojima bi se mogli očekivati sukobi.

U svakom slučaju, sada nema govora o novom, velikom ratu u Donbasu, podvlači on.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.16.2021)