Било је некоћ

Било је нешто лијепо па прошло – Ил тек је сања то била – Љепше од звијезда, љепше од ружа И смијешка планинских вила. Биле су ноћи мјесечне, лијепе И пуне радости вреле. Биле су башче мириса пуне, И руже цвале су бијеле. Било је смијеха, погледа дугих Што све но изрећи знају, Било је среће, уздаха сјетних, И химна чаробном мају. Била је душа препуна сунаца И пламне чезње, што сине Кадкад ко небом кријесница сјајна Па онда умре и згине. Било је некоћ. Мрак је