Sylviji Plath

zašto je na svim fotografijama koje se mogu pronaći na internetu ona tako nesebično nasmiješena odakle teče izvor tog olakog preživljavanja što se toliko silovito duguje tom prvotnom jedinstvu da napadi odjednom postanu toliko neizdrživi pa se na kraju ipak s nekom nježnom gorčinom prospe ono biserje duše za koje se još ranije Jesenjin kleo da će ga prosuti i prosuo ga kako je moguće da iza tog osmijeha plače ona koja je obećala da više nikada neće pričati s Bogom