Radujemo se sadašnjem

Navikli smo da se kod svake savršenosti uzdržavamo pitanja o postajanju: radujemo se sadašnjem, kao da se ovo udarom neke čarobne palice uzdiglo od tla. Ovde verovatno još stojimo pod uticajem prastarog mitološkog osećanja. Još nam je tako blisko osećanje (na primer, kod nekog grčkog hrama kao što je onaj kod Pestuma), kao da je jednog jutra neki bog, igrajući se, iz ogromnog tereta izgradio sebi stanište: drugi put, kao da je neka duša, iznebuha, čarolijom