Nešto samo tvoje

KUC, KUC “Javi se baki”, kaže moja snaja, podiže priljubljenu majicu gore, spušta priljubljene helanke dole, ponosno nudeći golišavo, već dooobro zaobljeno gnezdo potomka mog potomka – i stavlja na njega moj dlan. Zatečena, sa zrncem nelagode, bojažljivo, kao neiskusno mače, širim prste i ispitujem golišav, nepoznati teren. Niko se ne odaziva. Počinjem da se smeškam, kuckam na pupak koji je već veličine dugmeta na zimskom kaputu, ali stomak i dalje miruje. Kao da