Становници планете Земље дуже од годину дана живе у ванредним околностима - корона вирус утицао је на све аспекте живог света, а какве је последице оставио на планету?

Прошле године стизале су вести да би успорени начин живота могао у одређеној мери да заузда климатске промене, али се показало да те претпоставке нису баш реалне.

„Смањен саобраћај јесте утицао на ублажавање климатских промена, али не знатно и не довољно&qуот;, каже за ББЦ на српском Душка Димовић из Светске организације за природуу Србији (ВВФ Адриа).

„Индустријски период и интензивно коришћење фосилних горива трају више од једног века, а ми смо на мање од годину дана само делимично смањили емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште&qуот;, наводи она.

• Како пандемија може спасити животну средину
• Шта (ни)смо урадили да сачувамо планету
• Загађење ваздуха носи већи ризик смртности од Ковида-19

Димовић тврди да је епидемија Ковида-19 дала прилику људима да схвате колико су природна станишта и зелене површине важне за ментално и физичко благостање.

Извештај о животу на планети 2020, који је објавио ВВФ, истиче како убрзано уништавање природе, као последица људских активности, има катастрофалне утицаје не само на популације дивљих врста него и на људско здравље и све друге аспекте живота.

Живимо у свету који је све топлији, а многе биљне и животињске врсте неће још дуго делити планету са нама, јер су на ивици изумирања или су већ нестале.

Окружени смо пластиком, смећем - реке, мора и океани су загађени, а пандемија им је донела и нову опасност.

Маске, рукавице и остали медицински отпад нашли су се на њиховој површини и дну.

Шумски пожари настављају да букте планетом и уништавају најдревније шуме - попут амазонске прашуме.

И ту прича тек почиње.

Данас је 27. март и прошло је нешто више од месец и по дана од када је ровер Истрајност слетео на Марс да потражи трагове живота.

Док ровер снима суседну планету, ове последње субота у месецу у ком је стигло пролеће време је да људи макар на тренутак обрате мало више пажње на Земљу и да мање остављају трагове на њеној површини.

Данас се широм планете обележава Сат за нашу планету и, већ традиционално, на сат времена се искључују светла између пола девет и пола десет увече.

„Покрени се за Планету&qуот; слоган је овогодишње кампање.

Поред позива за искључивање декоративне расвете на јавним зградама и гашења светала у становима на 60 минута, Сат за нашу планету ове године ће се, као и 2020. одржати и онлајн.

Да ли смо се током 2020. покренули за планету?

Свет је у 2020. стао, а може се учинити да су се с друге стране људи покренули за природу и ка њој.

„Епидемија Ковида-19 дала нам је прилику да схватимо колико су природна станишта и зелене површине важне за наше ментално и физичко благостање&qуот;, каже Душка Димовић из Светске организације за природу.

Свет је у трену стао.

Мање је авионских летова, поједине економске активности су смањене, а самим тим и загађење.

„Та веза је неспорна. Видели смо на тренутак да екосистеми брзо почну да се обнављају, да се одмах активирају процеси самолечења Земље.

То је охрабрујуће, али је привремено и недовољно&qуот;, каже Димовић.

Метју Вајт, еколошки психолог са британског Универзитета у Егзетеру, спровео је студију на великом узорку пре Ковида-19 која је пронашла позитивну везу између изложености свету природе и еколошки свесног понашања као што је сађење дрвећа.

Један од механизама за подстицање људи да предузму више зелених акција могао би да буде осећај страхопоштовања који се добија кад се проводи време у природи, показало је једно раније истраживање.

Гугл Трендс показује да се током изолације глобални број онлајн претрага за изразе „звукови птица&qуот;, „препознај дрвеће&qуот; и „узгајање биљака&qуот; удвостручио у односу на исти период од пре годину дана.

Истраживање указује на то да би ово веће учествовање у природи такође могло да промени став према животној средини.

Ипак, Димовић тврди да људи и даље секу више шума него што их саде, троше пијаћу воду брже него што се залихе могу обновити, а испуштају и више угљен-диоксида него што природа може да складишти.

„Способност екосистема да ублаже наше негативно деловање се смањује и већ осећамо драстичне економске и друштвене последице.

„Исцрпљујемо екосистеме претераном експлоатацијом у секторима индустрије, пољопривреде, шумарства, управљања водним ресурсима, инфраструктуре, рударства и енергетике, лова, риболова и туризма&qуот;, каже она.

Застој привредних активности, увођење карантина широм планете, смањен саобраћај. Пад емисија угљен-диоксида био је већи него у свим ранијим застојима привреде.

Можда звучи као сјајна вест, али ствари нису баш тако једноставне. Упркос смањењу активности, ниво емисија угљен-диоксида у атмосферу током карантина у многим земљама био је највиши у историји.

Да би пандемија која нас је задесила, имала повољан утицај на смањење емисија угљен-диоксида, потребне су драстичне и дугорочне промене, сагласни су стручњаци.

• Загађење ваздуха носи већи ризик смртности од Ковида-19
• Опустошено небо - како је корона вирус приземљио авионе широм света
• Корона вирус и поглед из свемира

Индустрије се полако отварају, а све то поново има негативан утицај и емисије штетних гасова поново почињу да расту.

Можда прошле године из светских метропола јесу стизале фотографије на којима се напокон загађење не види, али све су то били краткорочни призори.

Да се у Србији и на Балкану није много тога променило, сведоче извештаји по којима су Београд, Сарајево, Скопље и други градови широм земље, међу најзагађенијима на свету.

Ствари би могле да се промене кроз коју годину, због најаве да ће до краја 2023. бити затворено десет блокова у термоелектранама на угаљ у БиХ, Црној Гори и Србији због усаглашавања сектора производње електричне енергије са правилима ЕУ Директиве о великим ложиштима.

Истовремено, Европа најављује затварање половине електрана на угаљ до 2030.

„Само пет година од историјског Париског климатског споразума, половина од 324 европске електране на угаљ или је већ затворена или се обавезала да ће престати са радом до 2030. године&qуот;, наведено је у саопштењу мреже организација Еуропе Беионд Цоал.

Ова значајна прекретница постигнута је у понедељак, када је британска енергетска компанија ЕДФ најавила затварање термоелектране Вест Бартон до 2022.

Све европске електране на угаљ морају се затворити пре 2030. године како би се испунили циљеви Париског споразума.

И док је прошлогодишње смањење емисија штетних гасова имало мали утицај на смањење загађења, ширење корона вирусу међу људима могло би да сачува многе дивље врсте.

Сматра се да је корона вирус прешао први пут са животиња на људе на пијаци на којој се продају дивље животиње које се користе у исхрани у кинеском граду Вухану.

Од појаве вируса, продаја је на неким тржницама забрањена.

• Постоје нови докази о ширењу корона вируса преко дивљих животиња
• Има наде за спас панголина

„Док остају питања о тачном пореклу вируса Ковид-19, Светска здравствена организација потврдила је да је реч о зоонози, болести коју људи добијају од животиња&qуот;, каже Душка Димовић.

Најмање 61 одсто свих људских патогена води порекло од животиња, подаци су СЗО.

„Став Светске организације за природу је да иза ширења ове нове патологије стоји легална и нелегална трговина живим дивљим животињама.

„Таква пракса је средство настанка постојећих и нових зооноза, и повећава ризик од пандемија које могу имати огромне здравствене, социјалне и економске последице за све - као што већ годину дана имамо прилике да видимо&qуот;, каже она.

Климатске промене (ни)су успориле

Иако је свет успорен више од годину дана, климатске промене нису.

Година 2020. једна је од најтоплијих од када постоје мерења.

Чувени британски природњак Дејвид Атенборо у години за нама отворио је налог на Инстаграму како би и преко њега слао важне поруке о животној средини и борби против климатских промена.

„Одлучио сам се за ово… Зато, као што сви знамо, свет је у невољи&qуот;, рекао је у првој видео поруци на овој платформи у септембру 2020.

„Пожари бесне на континентима. Глечери се топе, корални гребени изумиру. Списак је све дужи&qуот;, наставио је.

Иако је на почетку био ажуран у објављивању садржаја, Атенборо није објавио ништа од краја октобра.

Можда је чувени природњак, који је у десетој деценији живота, увидео да ипак друштвене мреже нису место на којима се акције заиста покрећу.

Ипак, једна акција на друштвној мрежи Зум одржаће се вечерас, али она гашењем светала треба да осветли огроман глобални проблем.

„ВВФ, као глобална организација која се бави заштитом природе, климатске промене види као један од највећих проблема за нашу планету.

„Оне се не могу зауставити неплански, нити за само годину дана. Наша порука је - морамо хитно и дугорочно променити своје понашање, начин опхођења према планети&qуот;, каже Душка Димовић за ББЦ.

Светска организација за природу наводи да је неопходно је да људи сачувају природни капитал и окрену се одрживој производњи и мудријој потрошњи.

Важно је да се усмере на праведну и одрживу пољопривреду и производњу хране, поштену накнаду за рад, смањење отпада, ублажавање климатских промена, једнак приступ природним ресурсима и интегрисани приступ обнављању и очувању природе.

„Чињенице су да имамо само једну планету, да су природни ресурси ограничени, и да их ми трошимо брже него што се они природно могу обновити.

„Упркос томе, као да превладава уверење да су природни ресурси неисцрпни и да се ништа посебно неће догодити ако наставимо да се понашамо као до сада&qуот;, наводи Димовић.

Шта (ни)смо урадили за планету у протеклих 365 дана?

Од пожара у Амазонији и Аустралији, топљења глечера на Хималајима, девастације шума, до океана којима сада уз остали отпад пливају и маске, ваздуха који има боју и мирис и слика загађења Дрине које се види из свемира.

Ово су само неки од призора којима смо сведочили током претходних 365 дана.

Пожари су заувек избрисали добре делове прашума, са лица планете Земље заувек је отишло на десетине биљних и животињских врста, а многе су дошле до ивице изумирања.

Вирус корона донео је још један велики еколошки проблем и питање - како правилно одлагати употребљене маске и рукавице и другу заштитну опрему.

Многи су били забезекнути када се у мају прошле године појавио видео снимак са Медитерана који је објавила једна француска организација за заштиту природе и на коме се виде медицинске рукавице и маске по морском дну.

Еколози су тада рекли да су згрожени новим загађењем, изазваним епидемијом корона вирус.

Док многе земље избацују из употребе једнократну пластику, медицински отпад још више погоршава постојеће загађење њом.

У време када се тај снимак појавио, деловало је да је крај пандемије на видику.

Сада, десет месеци касније, пандемија је и даље у пуном јеку, а маске су постале вероватно најпродаванији производ на свету.

Питање је где оне завршавају после једнократне употребе.

И још важније - да ли ће завршити у стомаку неке морске животиње.

• Моћ природе на победничкој фотографији дивљине
• Мањи рачун за смеће, већа штета за животну средину у Србији
• Корона вирус и екологија: Медитеран све више загађен медицинским отпадом

Када је о Србији реч, уз пандемију, у 2021. забринутост јавности изазвали су и еколошки проблеми.

Већ у првим данима године стизале су вести о рекама Лиму и Дрини које су затрпане отпадом, у Нишу је избројано више од стотину дивљих депонија, а ваздух у Србији био је међу најзагађенијима у свету.

Министарство заштите животне средине укључило се у акцију чишћења, па је отпад са Потпећког језера код Прибоја уклоњен, а почела је и слична акција на Дрини код Вишеграда.

Отпад који је до тамо допливао притокама Дрине из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине почетком марта видео се и из свемира, а како је тада речено за ББЦ - за неколико месеци требало би да буде потпуно уклоњен.

Невладине организације, удружења и појединци све гласније изражавају негодовање због еколошких проблема.

Почетком јануара у Београду је одржан велики протест на коме се захтевало укључивање свих надлежних у решавање проблема загађења ваздуха.

„Добар и близак пример је борба против малих хидроелектрана на Старој планини, против сече Кошутњака, и борба становника наше земље за чист ваздух.

„Чини се да и ми почињемо све више да разумемо колико смо рањиви и колико смо повезани с природом&qуот;, наводи Димовић.

Србија је пре неколико дана добила и нови Закон о климатским променама.

У расправи у Скупштини речено је да ће се применом овог закона успоставити систем за смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и обезбедити прилагођавање на измењене климатске услове.

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је овим законом потврђено да се питања заштите животне средине и климатских промена коначно налазе високо на лествици приоритета Владе Србије.

• Загађење Дрине - види се и из свемира
• Реке пластике, дивље депоније, смрдљиви ваздух: Тако је почела 2021.
• Почело чишћење Потпећког језера од отпада

Душка Димовић закључује да је у борби са еколошким проблемима кључни фактор одговорност доносиоца одлука.

„Потребна нам је храброст и одлучност да престанемо са уништавањем природе, солидарност, емпатија, поштовање и нада да је промена могућа.

„Пре свега промена става да је ваш допринос мали, јер заједно наша колективна акција је моћна&qуот;, истиче Димовић.

Шта је Сат за нашу планету?

Милиони људи широм света сваког марта искључују светла на један сат како би показали непоколебљиву преданост заштити природе и потреби да заједно смањимо човеков утицај на планету Земљу, те се суочимо са климатским променама, наведено је на сајту Светске организације за природу.

Акција је први пут покренута у Сиднеју 2007. године као грађанска иницијатива за подизање свести о климатским променама, али и позив на хитну акцију.

Данас се сматра највећом добровољном грађанском акцијом за заштиту природе.

Земље Балкана у тој су акцији од 2009, а годишње се укључи више од 150 градова, бројне компаније и појединци.

И ове године у Београду ће на 60 минута бити замрачене јавне градске локације, попут зграде Дома народне Скупштине, Председништво, Палате Србија, зграде Владе, Старог двора, Калемегданске тврђаве, Победника, Споменика кнезу Михаилу, Куле Небојша, Храма светог Саве, Цркве светог Марка.

Неће светлети ни мостови, као ни Авалски торањ.

Акцији ће се искључивањем декоративне и јавне расвете придружити Чачак, Нови Пазар, Сремски Карловци, Беочин, Ивањица, Бачки Петровац, Опово, Бечеј, Трстеник, Пирот, Зрењанин…

Прошлогодишња акција Сат за нашу планету била је масовнија него раније - учествовало је 190 земаља и територија, а забележено је више од 4,7 милијарди утисака на глобалним друштвеним мрежама, саопштено је из Светскеорганизације за природу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.27.2021)