Није смрт једино што их плаши: Свештеник Жељко ради у ковид болници и открива шта га најтеже оболели увек питају

Тешко оболели од ковида, без својих најмилијих, без речи утехе, препуштени сами себи и здравственим радницима, некад несвесни везани за кревет, интубирани са иглом у руци, окружени апаратима и другим пацијентима, умиру сами. Свесни схватају колико је здравље битно, можда и где су погрешили, али оно што им је преко потребно је свакако утеха. Није лако. И вероватно ником тако нешто пожелели не би... У тим тешким тренуцима неко од њих посегне за вером, али коме да