Dvadeset neprikosnovenih stihova

U ustima još gadno od velikih imena, I prošlost miriše na hartiju i neoprano rublje: Evo ja žvaćem vrući hleb u društvu smelih stvorenja; O, taj vrući kotur, kako me odvlači sve dublje U tajanstveni život tela! Evo: otisci poslednjih rukovanja Novoga Zaveta; Evo sva tela smeđa, debela i bela; Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja! Skoro me straši silna mudrost ove ruke Moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (Ne, duhovnost mojoj