Милићевић: Неразумљив став Владе Србије о попуњавању Савета за борбу против корупције
Потпредседник Савета за борбу против корупције, професор Мирослав Милићевић изјавио је данас да је три пута безуспешно покушао да организује састанак са шефом кабинета премијерке Ане Брнабић, како би се разјаснило због чега је одбијен предлог да чланови Савета постану професори Огњен Радоњић и Владимир Обрадовић, као и финансијски стручњак Милован Протић.
Милићевић је агенцији Бета казао да је при одабиру кандидата Савет предложио експерте из области којима се бави и од којих с правом очекује велики допринос у будућем раду.
"Предложена су четири редовна професора Београдског универзитета и један магистар економије - финансијски форензичар. Савет је предложио професора Правног факултета - експерта за корпорацијско право, два професора економије, професора организационих наука - експерта за велике домаће и међународне пројекте и магистра економије - финансијског форензичара", рекао је Милићевић.
Два прихваћена кандидата нису до данас именована
Од пет предложених кандидата, три нису прихваћена, уз образложење шефа кабинета премијерке Брнабић, Милоша Поповића, да су се отворено бавили политичким активностима и да су кроз своје иступе субјективно, неутемељено и неосновано критиковали Владу, те да не могу својом објективношћу допринети раду Савета.
"Одбијени су проф. др Огњен Радоњић, проф. др Владимир Обрадовић и мр сци. Милан Протић. Савет наглашава да ни један од наведених није члан неке политичке партије и да поготово проф. др Владимир Обрадовић и мр сци. Милан Протић нису имали било какве иступе у јавности те нам је наведени став о политичким активистима неразумљив", истакао је Милићевић.
Додао је да ни два прихваћена кандидата нису до данас именована.
Подсетио је да Савет за борбу против корупције Владе Србије функционише према пословнику од 12. септембра 2013. године, који је прилагођен Акционом плану за Поглавље 23 и који јасно наводи да нове чланове Савета предлаже Савет, а именује Влада.
"Овај принцип од оснивања Савета до данас требало би да обезбеди независност рада Савета", рекао је Милићевић.
Пошто су два члана Савета умрла, а неки напустили Савет, додао је професор, Савет већ више од једне деценије није у пуном саставу.
"Савет је редовно подносио захтеве за попуну чланства, али на њих није било одговора. Влада је именовала два члана Савета јула 2017. године које Савет није предложио. И у непотпуном саставу Савет је испуњавао своје обавезе", нагласио је Милићевић.
Навео је да чланови Савета не могу бити чланови политичких партија, имати политичке афилијације и агенде јер борба против корупције не може бити селективна.
"Својим досадашњим радом и односом према свим политичким опцијама на власти, Савет је доказао да се не бави политиком већ борбом против системске корупције због чега је и био основан. За Савет је сасвим ирелевантно ко ће се наћи у његовим извештајима уколико постоје документоване индиције о потенцијалном коруптивном деловању", објаснио је Милићевић.
Никакви притисци на Савет не могу бити делотворни
Нагласио је да Савет држи до своје независности и никакви притисци на Савет не могу бити делотворни.
У свим Акционим плановима за Поглавље 23 и ИПА пројекту о превенцији и борби против корупције, рекао је Милићевић, стоји да Савет треба кадровски ојачати, тако да је Влада Србије пре пар месеци обавестила Савет да предложи нове чланове.
На питање Бете да ли је у реду да Влада Србије не прихвата право на мишљење, Милићевић је казао да је то право Уставом гарантовано.
"Савет сматра да сваки човек, а поготово професор факултета и експерт у некој области, који има интеракцију с околином, представља политичко биће, грађанина са ставовима и мишљењем и да то мишљење треба поштовати и уважавати, а не узимати као основ за поделе", истакао је он.
Оценио је да је Савет предложио реномиране стручњаке "неукаљаних" моралних квалитета који би своју стручну делатност испољили кроз извештаје Савета за борбу против корупције.
(Бета, 31.03.2021)
